ПЕСМА МЕСЕЦА *Мај 2021.

МЕСЕЦ  МАЈ 2021.

 ЈАСМИНА  ДИМИТРИЈЕВИЋ

СТАРИНА

Погурено седи испред кућног прага,
замишљено гледа у пусту даљину,
Још би нешто хтео, ал’ нестаје снага,
утонуше мисли у сетну давнину.

До скоро је била њему кућа пуна,
сад је гнездо празно, одлетеше птићи,
срце му заигра ко на ветру струна,
– зар су тако брзо морали отићи.

Често себе пита шта му се то збило,
тежа је самоћа и од смрти црне,
хтео је да свије све под своје крило,
од свега му оста судбину да куне.

Уморним рукама од тешкога рада
он дуван завија у лист од  папира,
тело му је старо, ал’ је душа млада,
још срце трепери кад цига засвира

Можда ће још  једном кад крај се  дошуња,
сви дoлeтет’ њему из далека света,
да се срећни свију испод старог гуња,
да стари са њима још једном прошета.

Дрхтавим прстима он бркове суче,
још по нека суза из ока потече,
на кoлeну рад би да нуна унуче,
док живота река у недоглед тече.

ПРОЧИТАЈТЕ И ОСТАЛЕ ПЕСМЕ МЕСЕЦА ЗА 2021.ГОДИНУ

Visits: 305
Today: 1
Total: 1517807

Ti osvanu Vidovdane

 

Svanuo si Vidovdane

svanuo si al’ obasjan Suncem nisi

ti osvićeš i dolaziš al’ ništa ne donosiš

na sve četri strane sveta gledaš

a šta vidiš, koga prosvetljuješ

kome ime svetlom obasjavaš

a kome li si tamom zaklonio lice

 

Svanuo si Vidovdane

Ti osvanu al’ Suncem ne ogreja

u gori se Sunašce sakrilo

u gori kraj potoka bistra

od stida ne izlazi nit’ govori nit’ romori

svetlom svetle izdajice

svetlom svetle braća roda nevernoga

roda od krvi prokleta od božura ukleta

 

Svanuo si Vidovdane

al’ vida nam ne daješ

kome svićeš kome se okrećeš

božur nije iznikao nit’ je neven

cvet svoj otvorio

nit’ je zorom sunce ogrejalo

Majci Zemlji suze da osuši

da se vide tragovi bez pravde

da se skinu lovori bez časti

pa da Sunce iz gore izađe

da se božur svetlom okrepi

i korenom iznikne u bokore

u bokore bele i crvene

Majka cvetu da se obraduje

suze svoje rosom bistrom da zameni

rosom bistrom i istinom čistom

 

Svanuo si Vidovdane

al’ neveni ne otvoriše cveta

skupili su lati kao krunu Lazerevu

čekaju iz gore Sunašce da izađe

da izađe delo na videlo

pa da krunu u cvet raširi

pa po cvetu kap istine prospe

da se nikad više Mati ne zaplače

da se Sunce u gori ne sakriva

ni rod rođeni na brata da udara

 

Svanuo si i opet ćeš osvanuti

beli danku u mračnom oblaku

de kad svaneš ti Sunce povedi

neka slavi Nebo i Lazar se osmehne

neka božur mirom zamiriše

neka počne neko bolje sutra

baš ovoga Vidovdanskog jutra.

Visits: 275
Today: 0
Total: 1517807

Celi stan tvojom dušom miriše

(Za moga Sašu)

Snovi na javi su radosno tužni,
neznano dalekih sećanja o tebi,
u uredno slož’nim ormanima tvojim
i slikama puteva odavno predjenim,
poznatih, neznanih, čudnih, dalekih,
što znao jesam i znao nisam,
sine moj.

Ne sanjam tužan jer znam na javi
u tvome je nestanku istina večna,
bez zbogom si otiš’o, tiho i tiše,
ostavio dugu k’o posle kiše,
onih vrtova kad sunce s’ pojavi
da tmine otera svom snagom svojom,
na radost tvoju, radosti moje,
sine moj.

Ne čujem više cvrkut slavuja,
onog najlepšeg tvoj san što sniva,
mora da spava, mislim da sanja
najlepše spomene mladosti tvoje;
u utihu slavuja, u divnoj duši,
čujem i tebe, vidim i život,
sve sanje dobrote nedosanjane
i istinu jaču od svih neistina
i dušu ti dišem, na tebe mirišem,
sine moj.

U stanu teskobnom i praznom bez tebe,
mirise pijem i skupljam snagu
za dane bolje u novim sutra,
lika tvog nema al’ ja ga vidim;
pa vratim protekla u nova jutra,
u stanu drugostrane večite duge,
prave istine, bez prevarne, druge,
sine moj.

Kao mirisna duga posle kiše,
ceo stan tvojom dušom miriše,
sine moj.

(Tvoj tata, Bgd, 30.maj 2021)

Visits: 306
Today: 1
Total: 1517807

Noćni epilog

 

Noćas ne mogu sa sobom

noćas ne znam tko sam

noćas umirem po ko zna koji put

i ne znam kuda idu izgubljeni.

 

Noćas nisam ja, odavno nisam ja

moje ja ostalo je tamo

u gradu ukletih duša

u ulici mrtvih pjesnika.

 

Noćas ne postojim.

 

Noćas sam sen u aleji

rasutih stihova

nedopjevanih rima

nedovršenih knjiga.

 

Noćas ne tražim istinu

noćas sam samo bol

nevidljiv trag mastila

epilog na kraju djela.

 

Noćas ne postojim.

Visits: 181
Today: 0
Total: 1517807

Za tebe molim – Miško pločić

Za dodire tvoje Bogove molim
Znaš li,srećice,koliko te volim
Za usne tvoje molim andjele sve
Da samo jednom osetim tvoje poljupce
Za mali osmeh što krasi ti lice
Moliću sve Božije device…

I sve zvezde moliću ja
Da uživam u lepoti tvoga pogleda
I samo nebo,moliću,znaj
Da mi pokloni tvoj zagrljaj
I od samog meseca tražili na kolenima
Da mi podari san na tvojim grudima
Al,ono što najviše želim za sebe
Tvoju ljubav,moliću od tebe.

Visits: 155
Today: 0
Total: 1517807

Линија живота

Кроз монокл месеца свемир у ноћ зури
Суђаје прати што дочекаше рождество твоје,
а као да намигује, на друго око жмури,
плаши се дана што доноси проклетство боје



Без борбе судбину си у загрљај предала
путнику што ти уз линију живота коначио
У свет очију твојих, иза огледала,
ту земљу чудеса, као у сан сам закорачио.

Јастук од суза, зенице су извезле срмом
Морнар сам што постељом уздаха плови
Поведи ме као звезда јасна пучином црном
и када помислиш да нема наде, за нас се помоли

После олује, када лепа осванеш као зора,
мелем – зраком сунце милује страдала једра
Осмехом јутра у раму слике старог прозора,
кличи химну о љубави и буди бесрамно ведра

Души се прикрада стара жудња за покајем,
усном те поздрављам милостиви спасиоче
Tаласима у пркос бацам сидро и остајем
да браним срећи и болу да заједно кроче

У пепелу времена загрљаји једино зборе
Када сна и спокоја нема – нежности заспале
Венци победа, лицима нашим нека вијоре,
боре што збрасмо кроз живот, као заставе.

Visits: 92
Today: 0
Total: 1517807

IZA TJEMENA – M. Popović

 

čuješ li kako po obroncima
membrana povjetarca
doziva te 
nedorečeno šuteći

Настави са читањем “IZA TJEMENA – M. Popović”

Visits: 118
Today: 0
Total: 1517807

Rešili Ameri – Miško Pločić

Rešili Ameri da osvoje svet
Pa poslali razne avione u let
Preleteli avioni sveta pola
Da nanesu ljudima puno bola…

Da bacaju bombe na zemlje daleke
Da uništavaju tudje planine i reke
Da razaraju kuće i zgrade
I razne radosti ljudima da rade…

Rešili Ameri da osvoje svet
I sve zemlje daleke
Pa poslali mornaricu i brodove
I u njima rakete…

Rešili Ameri da bombarduju
Ljude i nevinu decu
I da svima zamrznu krv u srcu
Rešili da budu gospodari svega i svačega
I da budu moćniji od Boga…

Ali ne ide to baš tako lako
Sa tim se ne slaže baš svako
Rusi,Iranci,i narodi kine
Žele da se američka dominacija prekine…

Rešili Ameri da osvoje svet
Al,to su hteli i Hitler i Turci
I razni bolesnici,i budale svakojake
Al ni jedan od njih nikada nije
Smeo da udari na jake…

I Ameri biju samo male i slabe
Na velike i jake ne smeju da krenu
Oni su robijaši bez nacije,prokleti bili
I prave Amerikance,Indijance su pobili…

Kao američka nacija oni ne postoje
I treba neko na put da im stane
Da tu marvu pošalje na robiju
Ovo bezobrazno ubijanje mora da prestane.

Visits: 155
Today: 0
Total: 1517807

ВЕСНИЦИ ТУГЕ- Душан Комазец

Када су бездушници лажну ми наду дали
„утешном” речју неком која судбину мења,
спознах да овај данак, тужни и посустали
кап је воде у мору бескрајних искушења.

Страше ме повечерјем где невидљиве сене
у полутами плешу, ко’да ми неме слуте
казну изгнанством дугим, па снове изгубљене
мамим, док неким новим увеле љубим скуте.

Весници туге,зашто тишином таме крње
китите простор ока тим бесмисленим рухом
у трену када ходим стазом ком ниче трње
згажен као опушак свих босоногих духом?

Злотворим с тајном ноћи несташно класје пољем
због худе игре срца,јер ме румења плаше,
мамећи појутарје надајући се бољем
дану у ком тихнуће чемер из пуне чаше.

Visits: 428
Today: 0
Total: 1517807

Dule R. Paunović – ZVEZDE

Visits: 253
Today: 0
Total: 1517807