Категорија: Sandra Jovanović

Ponekad – Sandra Jovanović

  PONEKAD

Zapitam se ponekad sude sveti,
Za očaje, za pokolje,
Za ljudske slabosti.
Deca su mi bolesna na pameti,
Ali ne možemo pobeći od realnosti.

Sudnji dan i sudnji čas,
Svakom će sigurno doći,
Neko će živeti u izobilju
A neko da kupi hleb neće moći.

Pravedan svet ne postoji,
Pravda u bunaru spava,
Čovek je proklet kad druge,
Zbog svoje sreće vara.

Ovde spavaju oni,
Što pravdu treba da vode,
Čovek čoveku je najveći vuk,
Makar u pakao da ode.

Nema nigde kraja,
Kraj vodi na dve strane,
neki su tu za druge a
Drugi da sebe odbrane.

Autor: Sandra Jovanović

ВИНО И ИСТИНА – Сандра Јовановић

ВИНО И ИСТИНА

Шетао се кнеже Лазо својим двором у Крушевцу,
Шетао се и плакао, младости се он сећао.
Када је на двору српском он служио славног цара,
Сузама се опраштао, од највећег господара.
Син му Урош нејак био, славу није наставио.

Па говори он Милици, својој драгој дружбеници:
„А ти љубо, драга љубо, налиј мени чашу вина,
Јер је вино ко истина, а истина зна да боли,
Кад се мрзи, кад се воли.
Ја одлазим на Косово, изгубићу тамо главу,
Ал’ то морам да учиним, да Србији вратим славу.“

Милица му одговара:
„Ако ми се ти не вратиш, биће свима јако тешко.
У срцима многим српским сачуваћеш своје место.
Славиће те кнеже Лазо, наздрављати чашом вина,
О твојим ће подвизима причат људи вековима.“

Чашу вина он наздрави, за Србију и Милицу.
„Остај здраво моја љубо, чувај мени ти Србију,
Чувај мени ти Стефана, и осталу нашу децу,
Од свих празних обећања.
За Србију и Косово биће много тешких дана“.
Настави са читањем “ВИНО И ИСТИНА – Сандра Јовановић”