ВИНО И ИСТИНА
Шетао се кнеже Лазо својим двором у Крушевцу,
Шетао се и плакао, младости се он сећао.
Када је на двору српском он служио славног цара,
Сузама се опраштао, од највећег господара.
Син му Урош нејак био, славу није наставио.
Па говори он Милици, својој драгој дружбеници:
„А ти љубо, драга љубо, налиј мени чашу вина,
Јер је вино ко истина, а истина зна да боли,
Кад се мрзи, кад се воли.
Ја одлазим на Косово, изгубићу тамо главу,
Ал’ то морам да учиним, да Србији вратим славу.“
Милица му одговара:
„Ако ми се ти не вратиш, биће свима јако тешко.
У срцима многим српским сачуваћеш своје место.
Славиће те кнеже Лазо, наздрављати чашом вина,
О твојим ће подвизима причат људи вековима.“
Чашу вина он наздрави, за Србију и Милицу.
„Остај здраво моја љубо, чувај мени ти Србију,
Чувај мени ти Стефана, и осталу нашу децу,
Од свих празних обећања.
За Србију и Косово биће много тешких дана“.
© Сандра Јовановић, Крушевац
KATEGORIJA: Odrasli pesnici
Divno.