🍷ЧЕЖЊА🍷 – Данијела Максовић

🍷ЧЕЖЊА🍷

Седим на мирисној тераси,
гледам на пучину мора,
ноћ се неприметно гаси,
с истока полако долази зора.

Све изгледа лепо,
а није, као кад сликару
усфали боје, ни вино не клизи као прије,
нема крај мене љубави моје.

Мисли ми саме од себе
одлете некуд далеко, да тебе траже,
туга ме полако собом замете,
а очи од суза мало овлаже.

Врате се мисли из даљине,
носи их ветар са укусом соли,
донесе ми делић твоје топлине,
и тихо шапне: Он те воли.

У трену све дође на своје,
упорно свиће нови дан,
мир се врати у срце моје,
тонем, тонем, у полу сан…

Настави са читањем “🍷ЧЕЖЊА🍷 – Данијела Максовић”

И ове ме ноћи вино преварило – Данијела Максовић


И ове ме ноћи вино преварило

Наздрављам за љубав, за лаж и за грехе,
и за срце моје невино и плачно
и за сузу ову у којој се кријеш
и ове ме ноћи вино преварило.

Самоћу је пусту да излечи хтела,
да обрише оно што је некад било,
пијану ме љуби, кроз вене ми тече,
док је тугу моју на дну чаше скрило.

А пијем га ето, најлепша ми песма,
јер кад њега пијем, ко да тебе пијем,
осмех ми се опет на тренутак врати,
па ти праштам редом, праштам ти и себе.

Док на часи осећам пољупце твоје,
у сваком дамару вино ми се смеши,
просипам по души, просипам по столу,
јер сам само жена сто живи и воли.
Настави са читањем “И ове ме ноћи вино преварило – Данијела Максовић”

ЖЕЉА ТЕ РОДИ – Данијела Максовић

ЖЕЉА ТЕ РОДИ

О, како су чудна таква осећања
Кад о мени његово срце и не сања
Срце моје лудо – невидљива сило
Одајеш оно – што си досад крило

Кроз дрхтаје љубави, говоре ми преци
Де, приђи човеку – и што имаш реци
СилоТад срце у мени, стидљиво ко дете
Прхну ко птице – к њему пoлeте

Десило се мартовскога дана
Окрилати у мени жеља невиђена
Желела сам да упознам њега –
У тој ватри жеље, да изгорим сва

Дал нас силна жеља у љубави споји
Ко планинска река, осећаји моји
Пробудише у нам, на ћилиму старом
Немире у крви – са старинским жаром

Настави са читањем “ЖЕЉА ТЕ РОДИ – Данијела Максовић”

СВАКО СВОМЕ ЈАТУ ЛЕТИ – Данијела Максовић



СВАКО СВОМЕ ЈАТУ ЛЕТИ

У гнезду гаврана
Два мала гаврана
Хранила је врана

Ал неко је
Дрво секао
Баш тога дана

Пало је гнездо
У њем гавранићи
Једва сам од грана
Успела им прићи

У кавезу моме
Расли су уз мене
Дал ће љубав моју
Знати да ми цене

Једнога дана
Као што и бива
Прхнуше из кавеза
У пространства сива

Иза тог се чуло
Како гракћу вране
У радосном лету
Од гране до гране
Настави са читањем “СВАКО СВОМЕ ЈАТУ ЛЕТИ – Данијела Максовић”