Категорија: Marinko Dejan

МОСТ – Дејан Маринковић


Дејан Маринковић, Ужице

МОСТ

Лебди облак у кревет ми паде, боже мили што ми је овакву даде
Анђеле мој малени ,  ти пахуљо нежна,

краљице моја снежна, туго неизбежна
Дај ми срце себе душу рашири ми своја крила девојчице моја мила
Ту на земљу мени паде, ко ли ми те такву даде

Одавно ме мучиш, таква каква јеси и запитах себе

Мили боже Где си!
Алфа и омега, почетак и крај,
дај ми целу себе откључај ми рај!
Ја ласкавац нисам свиђаш ми се знај.

Зар да пустим те у Рај, па ја волим прво себе

е пиши ми приче празне, да ти за мном срце зебе,
не говори малена волим само тебе
Ти ме лажеш као други, и дани су кратки дуги
Желиш да ти се ја предам,рећи ћу ти јасно Не дам!!!
Не дам Срце,љубав,душу јер не расту поред пута
А ти ради како хоћеш, нек ти душа вечно лута
Настави са читањем “МОСТ – Дејан Маринковић”

Љубав и Вино – Маринко Дејан


Љубав и Вино
 
И љубав и вино црвене су боје,
када попијем или патим, такве су вам очи моје.
Очи жара, страсти, опасности, пуне патњи, срче бола.
Ту су моје вино, срце и седе на врху стола.
Вино може бити бело, не црвено само,
а у срцу љубав, опсесија, жудња, то сигурно сви знамо.

Правио сам с љубављу с дедом и оцем вино,
пар пута и превари ме, заиста баш фино.
Рече вино: “Узми мене, ја ћу тебе стићи,
ти корачај путем, за тобом ћу ићи.”
Попут вина, љубав у срце човеку уђе,
попут вина, њега прати,
и на начин исти, сваки човек грешке плати.

Ако нема љубави, ту је вино без дилеме,
пар чашица решава сваком све проблеме.
Ин вино веритас, после чаше две или три,
пронашли смо срце сви.
Девојци симпатији изјавили љубав,
пољубили, додирнули усне девојци, непознатој жени.

Настави са читањем “Љубав и Вино – Маринко Дејан”