Долази неко време.
Долазе невоље.
Јуришају преко шума,
преко планина,
преко мора.
Долазе спремни,
смирени, опасани страхом.
Војска права,
није измишљена.
Спремна да умре,
да осакати,
ако треба.
Све за победу.
Нема милости.
Узурприрају нам нас,
нашу дику,
нашу слободу, земљу,
Наше име.
А да ли ћемо ми бити спремни
да се ,,кидамо” као наши преци,
да умиремо као поносни Срби?
Сумњам.
Баш сумњам.
Ако вам није јасно
то је ваша ствар
После може
да буде касно .
(Прочитано: 37 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.390 пута)