ЉУБАВ У ,,ГРАДУ ЉИЉАНА“
Калдрма… пазим где стајем,
Руку и срце теби дајем…
Смејемо се и гледамо нетремице,
Док шетамо улицама те древне Фиренце.
Љуља се нежно рибарска лађа,
Меша се укус љубави и вина…
Сетих се слике Каравађа…
И ту се деси твоја прошевина.
Купола цркве над Арном се злати,
На чаши остаје обрис кармина,
Меша се укус вина и страсти…
Фиренца нам поста љубави постојбина.
И можда сви парови помало личе
На љубав Дантеа и Беатриче,
Док се са моста чује нежна виолина,
Меша се заувек укус љубави и вина.
Настави са читањем “ЉУБАВ У ,,ГРАДУ ЉИЉАНА“ – Станислава Бранковић”