Добродошли!
ВЕЛИКА ЗЕМЉО
Кад у ратном вихору гориш, кад покушавају да те задаве, да те нема на географској карти. Ти свету целом објављујеш лепоту, којом задивиш. Супротност злу ти и постојиш као његова негација. И ДОК СЕ УМИРЕ, твоје концертне дворане се пуне. Руски народ слуша и гледа разнолику уметност, славећи премоћ духа.
ЛАЂА…
Светлост се разболела у тим очима
сенке здружиле с нестварном болом
и нестале су брижне дадиље
невиност спасиле под ореолом!
Куд су одлулатале, непознаница је,
ни тајна не зна ходнике времена
Не, нису у питању никакве границе
Већ жеља да волиш упркос бремена!
Негде се искрени осмех скрасио
Чека да прође грех безнађа,
Кад сретну храброст у шетњи животом
Сруше се сенке, изрони лађа!
ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ
Између сна и јаве стоји истина
која неда да снови постану
део остварених мисли.
Волим самоћу.
Волим да свој мир
поделим с Богом.
Да стрпљењем и молитвом
излечим душу своју,
и да пронађем у себи истину.
ЈЕДНОГА ДАНА (БЕЗ ЊЕ)
Једнога дана, ако моје срце буде престало да воли,
Изгубљено и хладно, потпуно изгореће! Неће ме бити.
Шта би оно без љубави било? Орган, ко и сваки други.
Без ње, много тога би наставило да мучи и да боли!
Био бих само обична и невидљива сена, без душе,
Терет другима, понајвише себи. Још једна брига више.
Не бих запажао оно најбоље у људима око себе.
Без ње, у телу би владале немилосрдне олује и суше!
Ако икада будем престао да љубим, нек нестанем!
Шта је живот без честих пољубаца и топлих загрљаја?
Зар без љубави вреди дисати, земљом ходати сâм?!
Без ње, у зрно прашине, цео бих могао да станем.
Једнога дана, ако моје срце буде престало да воли,
Изгубљено и хладно, потпуно изгореће! Неће ме бити.
Шта би оно без љубави било? Орган, ко и сваки други.
Без ње, много тога би наставило да мучи и да боли!
Посвећено пропалим сновима
Ко комад леда у хладној ноћи,
Стежу се груди док срце стрепи
Још једна поноћ, још један пораз,
Пропали снови клизе низ образ
Епитаф уклесан пре рођења,
Испод прашине стрпљиво чека
Док руке дрхте слутње се роје,
Бисерне жеље сивом ми боје
Проклети ветар пара тишину,
Ремети бескрај, спокоја бедем
Руши везу душе и свемира,
Последњу нит мира и немира
Све што сам желело тоне у ноћ,
Тек нека звезда обасја таму
Питају сазвежђа из далека,
Кад сване зора, шта нас то чека?
Сви смо пролазни и то је амин,
Нико се није скрио од праха
Живот је само чин постојања,
Споменар ега и покајања
Епитаф уклесан пре рођења,
Ко комад леда у хладној ноћи,
Судбином клетом дроби тишину,
Руши ми снове, мисли, даљину
Све што сам желео тоне у ноћ…
Александар Недовић
Ne pitaj me zašto, tužne misli rojim
što na sreću bacam ostatke od blata
poraze sam davno prestao da brojim
još po duši tražim tragove od zlata
Pokidane davno sjajne zlatne niti
moje misli uvek samo ka njoj kreću
možda moja ljubav možeš biti i ti
ali nikad sreću doneti ti neću
Posle nje ja više voleti ne umem
sad caruje seta osmesima mojim
ako ćeš otići mogu da razumem
poraze i tuge više i ne brojim
Ne pitaj me ništa, znaš šta ću ti reći
samo nju ja volim istinu ti kažem
od istine bolne ne mogu pobeći
jer sebe sam davno prestao da lažem.
autor
Jovica N. Đorđević
09.10.2024g.
ПОСЛЕДЊА СТАНИЦА
Посвећено страдалима у Новом Саду
Беше то јутро, баш као ово,
Јутро као сва јутра на свету
Подневна гужва, радосна лица,
Плаветно небо и јата птица
Беше то јутро као сва друга,
Неко је каснио, а неко не
Неко је журио, не зна се где,
Неко је чекао вољено све
Беше то јутро, баш као ово,
Јутро без краја, тихо и дуго
Бледо ко дечији дрхтави сни,
Јутро у коме смо плакали сви
Беше то јутро, однео га враг…
E MOJ LJUDSKI RODE
Ej moj ljudski rode, večno napaćeni,
delima Njegovim zašto se sad rugaš.
U ime Njegovo hteo bi da sudiš,
zvezdama i nebu koje nas pokriva.
Dušama da sudiš ti bi tako mali,
to te čini moćnim i tako velikim.
Bliže si onima što su davno pali.
I Njegova dela sad rušiš i kvariš,
menjaš ih za sebe. Bahato, što ne bi.
Prisvajaš sve ono što ne beše tvoje
Ti bi i sjaj zvezda da prisvojiš sebi
Urnišeš sve živo i vazduh i vodu
i zrno bi peska hteo da razaraš.
Da sebe velikim palima prikažeš,
ti bi kao Tvorac, čoveka da stvaraš.
Oholo postanju ti tužiš i sudiš.
Aršinom Njegovim, što tebi on dade
daješ sebi pravo Njemu dan da meriš.
U tvom nerazumu, i pohlepi ljudskoj
za budućnost tvoju nema više nade.
Njemu sličan, svetom da vladaš i hodiš,
da poistovetiš s njime dušu svoju,
on te je stvorio po njegovoj meri.
Ne u snazi, sili i sirovoj moći
nego u ljubavi,smernosti i veri
Sve si ti moj rode, pogrešno radio.
Sad su dokaz tome ove misli moje
jer uzedoh pravo tebi ja da sudim.
A ne vidim sebe niti grehe svoje.
Oprosti mi Bože sve grehove moje
B E O G R A D
06.11. 2024. God.
U tunelu usred mraka
sija svetlo od prvaka
Svetli zvezda šampiona
gori sever zvone zvona
Crveno i bela zvezda
to je nebo Beograda
Idu braća iz Srbije
sa tri reke sve delije
Zvezdin barjak kiti granu
protiv silnih na megdanu
Sa planina zvezda seva
Miloš Šestić desna leva
Sa tribina glas se ori
zvezdo ti se uvek bori
I na tronu i u blatu
uvek si nam ti u zlatu
Трампу су победу донела и два “атентата” које је сам на себе извршио!
Нешто су ми познати ови са фантомкама на протесту у Новом Саду. Личе на оне из “Сава-мале!”
Родно сензитивни језик: ” Тренерка је обукла тренерку”!
Женама није потребна родна равноправност, већ мудрост!
У Србији није проблем градња, већ “уградња”!
За владавину правде потребни су инструменти принуде!
Над нама се врши психолошки експеримент. Циљ је да ништа не приметимо!
Многи Срби су спремни да жртвују будућност своје унучади због радног места свог детета!
Више нисмо Небески народ. Небо смо одавно поклонили НАТОу!
Па шта ако смо колонија? Пре ћемо добити визе!