Добродошли!
UGARAK
Šta ĉovek u trenucima kišnim da kaže,
U samoći, koja ga, bez samilosti,
Uporno steže i tako nemoćnog obavija?
Gadna jeka se u glavi nanovo rađa.
Poput gonga, odzvanjaju krvave stope,
Ostavljene po ulicama, bez plaveti.
Da li glas skitača, odavno mrtvih koraka,
Pod velom noći, iko više čuje?
Ili ruku spasa ovom stradalniku i grešniku
Još samo Gospod može da pruži,
Dok od njega običan ugarak ostaje…
Kada sklopim oči, kad istekne vreme
i dok duša Bogu kreće u tišini
skinuću sa pleća ovo teško breme
rasuću sve brige dole po prašini
Jer svaki me uzdah kao rana boli
sve preteške tuge ja sam u se krio
ljutili mi rane, sipali im soli
nikad za života srećan nisam bio
I svaki mi osmeh podlo lažan beše
skrivao sam u se ledenu oluju
oprosti im Bože jer svi ljudi greše
zbog pohlepe tužni vapaj i ne čuju
Ne recite nikad da sam dobar bio
ne plačite za me jer vam nije žao
ko bisere crne ja sam tugu krio
od Boga sam samo bele dane krao.
autor
Jovica N. Đorđević
02.11.2024g.