Gle, kako se magla zlurado uspinje
pa pohotno guta vrleti i reke
ko ranjena zver se sa brega naginje
pružajući ka nebu poglede preke
Iz prikrajka vreba krvožedna neman
ko grdoba čuči bez daha i reči
ko olovni vojnik što je na sve spreman
da ugasi sunce, zrake da mu zgnječi
O Stribože Bože unuke zamoli
oprosti mi grehe, slabosti i mane
za mir grešne duše vetrove umoli
da nad zemljom opet jarko sunce grane.
Jer bez sjajnog sunca pogled mi je sveo
zbog te guste magle ja u sebi brinem
kad mi dođe vreme, kad me budeš hteo
kako da se Tebi grešan Bože vinem.
autor
Jovica N. Đorđević
