Нема те, а тако сам те жељна,
нема те у додиру ветра што ноћ доноси,
ни у звуку лишћа које шапуће твоје име.
Нема те у години која остаје иза нас,
нити у новој што несигурно долази.
Нема твог присуства у јутру што буди,
ни у тишини што срце ми стеже.
Нема те у погледу што тражи траг,
ни у мирису прошлих дана што носе твоје сенке.
А тако бих желела,
да си ту, у мом свету без боја,
да твоје руке врате топлину зиме,
да твој осмех испуни тишину ноћи.
Нема те, али у мени живиш,
у сваком уздаху, у свакој сузи.
И док те тражим у корацима живота,
знам да си негде…
увек део мене, у времену што нас спаја.
Месец: децембар 2024.
NA CERU-Miroslav Krnjeta
Germani i Huni navalili
preko Drine
na Srbiju
Kajzerove armije marširaju
sve zapalili
gaze polja dedovine
Pali Mačvu kolje Cer
ta prokleta
carska zver
Srpski pešak bajonetom
pored Drine
juriša za Srbiju gine
Topovi urliču švabo
stani
na Ceru se Srbija
brani
Udaraju kajzerove glave
ne damo dušmanu
barjak svetog Save
Srbin peva na položaju
branim pravoslavna zvona
i majku Srbiju
Puška iz rova sa Cera
grmi
niko ne može Srbiju
da slomi
ДЕО ТЕЛА ТВОГ – Иво Торбица
ДЕО ТЕЛА ТВОГ
На младој трави, испод крошње старог храста
Лежим на голим и миришљавим грудима твојим
Ове дуге летње ноћи желим бити део тела твог
Док нам постељу краси рамонда љубичаста
Прсти су већ на дугој и баршунастој коси твојој
И уснама милујем младеже по дугом врату
Подижем ти хаљину и додирујем ноге и колена
Kоја су сувише дуго била у бурној машти мојој
Опијени страстима, уживамо у љубавном чину
Не марећи много за пролазнике и гласове наше
Од узбуђења, почињемо обоје да дрхтимо
Покрећући све жеље, снове и емотивну лавину!
МОЈА СИ МУЗИКА – Иво Торбица
МОЈА СИ МУЗИKА
Моја си сена, сунце на крају тунела,
Све оно што ми вољу за животом даје,
Спас, када у дрхтајима изостану речи,
Kада ми неки сиви дани наврате у одаје.
Непресушан си извор, за којим тело жуди,
Док посматрам бљесак у очима твојим.
Вечна си ватра, која у грудима ми гори,
Ведра боја, којом небо и стазе бојим.
Моја си музика, чувар свих снова наших.
Пољуби ме. За обоје имам један план –
Желим да будеш краљица ове топле ноћи,
И лице наслоним на твој врат, груди и длан.
Ноћас је нападао снег – Саша Козић
Ноћас је нападао снег
Ноћас је нападао снег,
на улицама лед,
хладно је.
Фијуче ветар кроз
голе гране,
скидајући пахуље са
њих.
Деца се радују,
улице су стазе за
санкање.
Пролазници ставили
руке у џепове,
јакни и капута
пазећи, како иду,
да не падну.
На дну улице Снешко,
са плавом шерпом на
глави,
смејући се, гледа
пролазнике
што силазе.
ХАИКУ-Здравка Пап
у жељи
спознадох истину-
направих рез
изнедрење-
за слику пред очима
тражим благослов
у дојави
нимало нема истине –
погрешан дојам
смех до суза-
за уста се лепи
медени колач
искреност-
дође крај лагању
бар ко две душе
вашарски метеж-
након циљаног пуцња
паде лутка
са звучника
одзвања молитва-
у сали јецај
обиље звезда
скупљених у шаци
однесе магла
игра ветра
и кошуље на жици-
дете у трку
дивља јабука
на увелој грани
скупи ми уста
миришу булке
у сну летње ноћи-
штипам образе
у црној ноћи
заставом победе
склапам очи
ДАР – Андреја Ђ Врањеш
Дар
Кад брзо живиш, брже си стар,
плав лептир и жути цвет, један су дар,
кад у сну сретнеш друга старог,
то није мала ствар,
и то је дар.
Кад звезда са неба падне,
не, то није неба квар
и то је дар. Настави са читањем “ДАР – Андреја Ђ Врањеш”
КАКО ЈЕ БЛИЗУ -Здравка Пап
Зар не видите
како је све близу
и живот и смрт,
и срећа и туга,
лепота и нада?
Испружи срце
и дај му крила
да узме шта
му треба.
Не дај
да човек пати,
ако му љубави треба,
пружи руку и поведи га,
тамо где певају птице
и покажи све лепоте
иза туге што се крију,
не дај да плаче и јеца.
Покажи му како су близу
небо и земља.
P I S M O-Dragan Milošević
P I SM O
Ako čitaš ovo pismo, znaj da je Božija volja da moje poslednje reči stignu do tebe.
One hladne večeri, kada si me čekala,završila se naša ljubav. Završila se ali ja nisam tako želeo. Oprosti mi, nisam mogao da ti javim da ne mogu doći. Kasnije više nije bilo bitno. Verovatno se tvoja ljubav lagano gasila u uverenju da sam te napustio.
Ne nisam te napustio. To nije bila moja volja. Moja volja je sada jer sam odlučio da te ne volim više. Ovo malo razuma, što još ima u meni, govori mi da našoj ljubavi moram ja presuditi. Kada sam te zavoleo, srce je tako htelo. Kada sam te napustio, drugi su odlučili sudbinu moju. A ja i duša moja ostasmo u beznađu.
Ako se jednoga dana pojavim pred tobom to neću biti ja. To će biti samo jedno telo koje liči na mene ali u njemu neće biti ničega što je tebi znano. Biće to telo bez ljubavi, duše, osećaja. Biće prazno. Ako Bog sudbini da, biće najbolje da se nikada ne pojavi.
Pišem ti ovo pismo samo da ti ublažim tugu za onim koga si volela. Pišem ti poslednjim trzajima svesti da ti kažem da te je čovek, koga si one hladne večeri čekala, voleo do poslednjeg daha. Čoveka koga si volela, one hladne večeri odveli su… Odveli su u rat. Zato te molim, ako se moje telo, kojim čudom, pred tobom pojavi, okreni se i idi jer to neću biti ja.
decembar 2024.
P O S R N U Ć E
Što mi grešna duša pred tugom posrne
pa besciljno svetom nemoćna tumara
da l’ uzalud čekam da srce utrne
da ne osećam bol kad život šamara
Ni cigani stari pesmom me ne zovu
pa praporci sreće tužno za me ćute
u samoći tražim granu maslinovu
dok mi tuga lomi ruke uzdignute
Zar ne vidiš Bože koleno mi kleca
pritisnuto plaštom mrske tuge crne
od prokletog bola sve u meni jeca
pod teretom teškim duša mi posrne
O Stribože Bože unuke zamoli
oprosti mi grehe, slabosti i mane
pa zbog grešnih duša vetrove umoli
da nad zemljom opet jarko sunce grane.
autor
Jovica N. Đorđević
28.12.2024g.