Посвећено пропалим сновима
Ко комад леда у хладној ноћи,
Стежу се груди док срце стрепи
Још једна поноћ, још један пораз,
Пропали снови клизе низ образ
Епитаф уклесан пре рођења,
Испод прашине стрпљиво чека
Док руке дрхте слутње се роје,
Бисерне жеље сивом ми боје
Проклети ветар пара тишину,
Ремети бескрај, спокоја бедем
Руши везу душе и свемира,
Последњу нит мира и немира
Све што сам желело тоне у ноћ,
Тек нека звезда обасја таму
Питају сазвежђа из далека,
Кад сване зора, шта нас то чека?
Сви смо пролазни и то је амин,
Нико се није скрио од праха
Живот је само чин постојања,
Споменар ега и покајања
Епитаф уклесан пре рођења,
Ко комад леда у хладној ноћи,
Судбином клетом дроби тишину,
Руши ми снове, мисли, даљину
Све што сам желео тоне у ноћ…
Александар Недовић
