
ВЕЛИКА ЗЕМЉО
Кад у ратном вихору гориш, кад покушавају да те задаве, да те нема на географској карти. Ти свету целом објављујеш лепоту, којом задивиш. Супротност злу ти и постојиш као његова негација. И ДОК СЕ УМИРЕ, твоје концертне дворане се пуне. Руски народ слуша и гледа разнолику уметност, славећи премоћ духа.
Раскош велике уметности, потхрањене у времену епоха. Русија је бајка чију прошлост унуцима читају баке, сва је у себе скрита, ако желиш доћи у њу као пријатељ, да је угледаш очаравајуће нежну, дођи са које год стране желиш, доживећеш је нигде сличну. Ако се поремећеног сећања дрзнеш да јој у утроби лепоте распалиш огањ, ако је погледаш очима мржње изгубио си унапред сваку битку, преварило те зло страшног невремена, заболела немоћ. Ко је год руску земљу хтео да украде, ко се трулим задахом унео у мирисно лице верности слободи, остао је осрамоћен ружноћом накане. Русија остаје довека неиспричана прича, тече вечита, непресушива, река у којој се купају сан и јава, од запада њених страна, до истока. Русијо грано, Русијо пољано, најдража, кад се волиш тајно.
„НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ МЕ ПЛАНЕТА У КОЈОЈ НЕМА РУСИЈЕ“, Председник ПУТИН.
ПОДКАЗИВАЧ
Носио је шпијунку око срца,
тако је напредовао,
издаје су његове биле у боји,
ружно је плакао.
Једном га упитах: „Када си почео?“
У утроби ноћи.
(C) Андреја Ђ. Врањеш