ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ
Између сна и јаве стоји истина
која неда да снови постану
део остварених мисли.
Волим самоћу.
Волим да свој мир
поделим с Богом.
Да стрпљењем и молитвом
излечим душу своју,
и да пронађем у себи истину.
Дан: 10. новембар 2024.
ЈЕДНОГА ДАНА (БЕЗ ЊЕ) – Иво Торбица
ЈЕДНОГА ДАНА (БЕЗ ЊЕ)
Једнога дана, ако моје срце буде престало да воли,
Изгубљено и хладно, потпуно изгореће! Неће ме бити.
Шта би оно без љубави било? Орган, ко и сваки други.
Без ње, много тога би наставило да мучи и да боли!
Био бих само обична и невидљива сена, без душе,
Терет другима, понајвише себи. Још једна брига више.
Не бих запажао оно најбоље у људима око себе.
Без ње, у телу би владале немилосрдне олује и суше!
Ако икада будем престао да љубим, нек нестанем!
Шта је живот без честих пољубаца и топлих загрљаја?
Зар без љубави вреди дисати, земљом ходати сâм?!
Без ње, у зрно прашине, цео бих могао да станем.
Једнога дана, ако моје срце буде престало да воли,
Изгубљено и хладно, потпуно изгореће! Неће ме бити.
Шта би оно без љубави било? Орган, ко и сваки други.
Без ње, много тога би наставило да мучи и да боли!
СВЕ ШТО САМ ЖЕЛЕО Александар Недовић
Посвећено пропалим сновима
Ко комад леда у хладној ноћи,
Стежу се груди док срце стрепи
Још једна поноћ, још један пораз,
Пропали снови клизе низ образ
Епитаф уклесан пре рођења,
Испод прашине стрпљиво чека
Док руке дрхте слутње се роје,
Бисерне жеље сивом ми боје
Проклети ветар пара тишину,
Ремети бескрај, спокоја бедем
Руши везу душе и свемира,
Последњу нит мира и немира
Све што сам желело тоне у ноћ,
Тек нека звезда обасја таму
Питају сазвежђа из далека,
Кад сване зора, шта нас то чека?
Сви смо пролазни и то је амин,
Нико се није скрио од праха
Живот је само чин постојања,
Споменар ега и покајања
Епитаф уклесан пре рођења,
Ко комад леда у хладној ноћи,
Судбином клетом дроби тишину,
Руши ми снове, мисли, даљину
Све што сам желео тоне у ноћ…
Александар Недовић
