Месец: новембар 2024.

Pesma meseca oktobra 2024 po izboru Ljiljane Tamburić je pesma DEJANA ŠIMURDE pod nazivom DOMAĆI ZADATAK

DOMAĆI ZADATAK

Niko nikad nije umro.

Nema poruke nema poklona. Nema šume nema širine. Nema tajne nigde se ne ide. Nema je nevina žrtva koja nikad nije umrlа. Smeje se u sebi. Ove reči naravno nisu moje reči.

Ranjenike nisu ubili sve su žene poštedeli.

Netačne su nejasne vesti o nesrećama. Epidemije su samo masni poljupci.

Otmičari su nas vratili porodicama nakon par minuta. Hteli su da nas pogledaju izbliza

dodirnu nam kosu. To je sve.

Rat je samo mekani pohod nad povečerjem. Izgnanstvo je dobra prilika za nov početak u novom gradu punom negovanih drvoreda.

Ja sam neuništiv

naravno to nisu moje reči.

Istim hodnikom u istom svetlu isti smeh iste opomene. Moja mladost je savršena ja sam netaknut.

Ja sam u novoj zemlji novom gradu.

Bolesti nisu opasne niko nikad nije umro niti će umreti i sve što govore nije tačno jer atlasi tumora su zastareli i barokni.

Oni su deo zavere protiv kretanja protiv disanja protiv pevanja protiv mene protiv predsednika.

Deca ne mogu da dobiju rak.

Sve je objašnjeno ali niko nije znao jer

niko nikad nije umro

niti će ikad umreti.

To su nečije reči ne mogu da se setim čije. Ja nisam kući već trideset godina. Ne znam put i možda ne bih ni prepoznao kuću.

Sećam se

na stolu otvoren udžbenik

sveska grafitna olovka

već trideset godina.

Domaći zadatak nikad završen.

Аутор Dejan ŠimurdaОбјављенооктобар 2

Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 23.

Download

Преузмите бесплатно Ваш примерак часописа

Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Пред вама је Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 23. Часопис је посвећен пре свега поезији, али постоје ту и дуге рубрике. Важно је да знате да је и овај број часописа доступан бесплатно у пдф-у на нашем сајту за све писце у часопису и посетиоце сајта. Ако до 15. новембра 2024. године уочите неку грешку у часопису, (било да је везана за Ваше прилоге, било за остале садржаје)  јавите ми на мејл poezijasrb@poezija.rs . На исти ме мејл можете добити и све друге информације везане за овај број часописа.

УМЕСТО УВОДА – Љуводраг Обрадовић
При писању уводника, обично одаберем, једну или пар рубрика у часопису и посебно их препоручим читаоцима. Овога пута издвојио сам рубрику ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ и у оквиру ње необјављену књигу Борисава Боре Благојевића из Ћуприје – ДА СТИХОМ ЦРТАМ ТВОЈЕ ЛИЦЕ.

Али не могу побећи ни од чињенице да су и остале рубрике у часопису квалитетне, и да Вам све садржаје часописа у овом 23. -ом броју часописа ПоезијаСРБ топло препоручим.

Дакле у овом броју имамо рубрике:
• УМЕСТО УВОДА;
• ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК;
• МАНИФЕСТАЦИЈЕ;
• НОВЕ КЊИГЕ;
• ПРИЧЕ, ЕСЕЈИ, ПУТОПИСИ…;
• ХУМОР И САТИРА;
• САВРЕМЕНА ПОЗИЈА;
Зато и опстаје констатација да је овај лист посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма односно сваки садржај, који у часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо! Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад.

Наш мејл је: poezijasrb@poezija.rs
Настави са читањем “Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 23.”

ЛЕПОТА -Здравка Пап

Тражим лепоту
тамо где је
нећу наћи
у трњу и руци
што дрхти и проси
у кори хлеба
у празној флаши
и смрти
кад се опрашташ
од живота
и бојиш се
за дела своја
како ће вага
да измери.

Помири речи наше
лепоте нема
у оку твом
из њих…
излећу вране
сећаш се
да смо некад
играли фоте
само се сети
лепота је ту
крај нас
врати јој сјај
пружи јој руку
убери јој цвет
и пољубац дај.

KRALJEVSTVO

Sasvim je jasno da sam besmrtna
da sam nastala ni iz čega. Svoja,
nemerljiva, ja sam kraljica Meseca. Moja smrt
nigde nije zapisana, a nikada je neću ni doživeti.
Ni rođenja se ne sećam – odjednom
shvatih da sam s druge strane Meseca.
Pokazah mu prstom elipsu na nebu i
njome se uhodano krećemo.
Neizmerno blago koje posedujem
od nekog trena postaje reka oblaka
ili bujica zvezda padalica…
ne mogu vam opisati…te se tajne
ne daju preneti…stvoru
sa fusnotom smrtnosti

КАД ЗАИГРА МЕЧКА – Љубодраг Обрадовић

КАД ЗАИГРА МЕЧКА

Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Одиграј и ти тај плес с животом,
нека те истина заврти смелије.

Сад је све рулет, и као некад није…
У срцу бол сева, филм живота врти…
Опет ти вино прија, кад га попијеш!
И док славуј пева, снови су расути.

И  дође дан да мечка за тебе игра…
За старо гвожђе већ си, виђаш утваре…
А стари цига у тарабуку бије…

Сан, остао ти сан. Ретки сан остваре.
То сазнање сва надања ти изигра..
Сад знаш: Живот се тако лако проигра!

Настави са читањем “КАД ЗАИГРА МЕЧКА – Љубодраг Обрадовић”

ТИШИНА – Саша Козић

ТИШИНА

Тишина ми пара уши.
Самоћа, ми разара душу.
Ноћ ми милује ране,
настале током година.
Дани ми постају, као године.
А прошлост…

Прошлост ми постаје будућност,
која враћа све моје авети,
настале током моје
пијане младости.
Рођене у једном дану,
а умрле, током наступајућих година,
препуних суморне самоће. Настави са читањем “ТИШИНА – Саша Козић”

ЖЕЉА -Здравка Пап

Ако се икада вратиш
Немој правдати себе и
Тражити кривца у мени

Ако се икада вратиш
И сазнаш истину о мени
Немој осуђивати себе

Ако се икада вратиш
Заборави да сам те чекала
У погледу који ми припада

Ако се икада вратиш
Искористи моју жељу
И заборави своју!!

UGARAK – Ivo Torbica

UGARAK

Šta ĉovek u trenucima kišnim da kaže,
U samoći, koja ga, bez samilosti,
Uporno steže i tako nemoćnog obavija?

Gadna jeka se u glavi nanovo rađa.
Poput gonga, odzvanjaju krvave stope,
Ostavljene po ulicama, bez plaveti.

Da li glas skitača, odavno mrtvih koraka,
Pod velom noći, iko više čuje?

Ili ruku spasa ovom stradalniku i grešniku
Još samo Gospod može da pruži,
Dok od njega običan ugarak ostaje…

B R E M E

Kada sklopim oči, kad istekne vreme
i dok duša Bogu kreće u tišini
skinuću sa pleća ovo teško breme
rasuću sve brige dole po prašini

Jer svaki me uzdah kao rana boli
sve preteške tuge ja sam u se krio
ljutili mi rane, sipali im soli
nikad za života srećan nisam bio

I svaki mi osmeh podlo lažan beše
skrivao sam u se ledenu oluju
oprosti im Bože jer svi ljudi greše
zbog pohlepe tužni vapaj i ne čuju

Ne recite nikad da sam dobar bio
ne plačite za me jer vam nije žao
ko bisere crne ja sam tugu krio
od Boga sam samo bele dane krao.

autor
Jovica N. Đorđević
02.11.2024g.

ЗБУЊЕНИ ГРЕШНИК

Немам времена за суморне крајеве недоречености
од којих губим поруку наде паперјастих облака,
ни времена за дуге реченице, да их изговарам,
само се сновима, у пролеће, радо враћам.

Некад су у мени усидрени бродови спаса
у мирној луци далеких и заљубљених мора,
а, понекад олујни таласи ме оживе,
да силином ветра планину померам.

Не проматрам уморне лепете крила галеба,
јер мени се вода пенуша у шаци,
и не желим да се осврћем и враћам,
на сужену путању, од извора до ушћа страсти.

Блатњавим друмом корачам често,
где се назире стаза у муљу недовршених мисли
и заповешћу новом, скидајући терет са нејаких плећа,
не размишљам о колориту од којих је саздано небо.

Путоказ истине ме прати, а успутне боје облака,
ми маме слику животних успомена.
Идући путем милосрдног грешника, радујем се магли,
и ако ћу у њој, са првим сунцем, бити заборављена.