……Ви,драги Господине,
ноћас пијете -бело вино-
Јесте’ли борац отаџбине,
и што Вам је ноћас криво?
Ви,тихо болујете свој јад
у кожи,
тајанствене би тајне нити
хтели с’крити у “Шампањ” пени?
Као да бежите са бојишта рањени без снаге и
ђаволу се ноћас поклањате.
О,мили Господине…
Како су Вам очи плачне,
док говорите о’страху прошлости,
блажено милујете лепоту тишине,
испуштајући бол
криком судбине,а
душа,љубав,иште.
Врли Господине,
освануо је нови дан
Ви,још стихујете своје ране
у изгубљеном робујете времену.
Узмите свој шешир,
штап са лављом главом
и фрак.
Пођите пут славе,
вином златите песму,
жестином жучне сладости љубите звезду,
која Вам се даје
и све закаснеле дане.
Опростите,на искрености,
Вама недостаје добре воље.
Знам боље је ћутати.
Можда ће – бело вино-
спас донети.
А,сад молим Вас, идите…идите пити.!
Дан: 12. новембар 2024.
CRNO I BELO-Miroslav Krnjeta
Šta je to,
jutrom ozaren suncem
jaše belog konja
s večeri crnim licem
zlobne snove sanja.
Kakva je to kuća
jagnjeta i lava
čas cveta sreća
čas gori od gneva.
Stalno se bore među korovom
uvek idu istim putem,
žive pod istim krovom
a žele crno belim poljem.
Belo seje radost
žanje ljubav i blagost,
crno sadi pakost
gazi belu svetlost.
Zašto jedan gazi
drugi milostivo mazi,
beli ubire i plodove suši
crni zlobno pali ruši.
Pitam se kako to
belo zorom mirno plovi
crno noću morama lovi,
zajedno su
i na svetlu i na tami
a svako grabi,sve hoće sami.
Kako znati
kad ne vidiš lika,
kako pobediti
kad se stalno okreće slika.
Šta je to,
jedna ista kuća
neprestano rerna vruća,
jedno crno drugo belo
dva bića jedno telo.
НУЛА – Љубодраг Обрадовић
НУЛА
Шта то може човек, шта то можеш сад ти?
Постоје дражи баш у сваком питању.
Бити човек ил опасна звер остати ?
Остарео си давно у том скитању.
Зашто све, на крају оде у нулу;
Осећаји, љубав, туга и срећа?
За лепоту, годинама зидаш кулу,
у њој узалуд сањаш вечна прoлeћа.
На крају ипак, све се у нулу преточи;
Истина, разум, савест, знање и лова…
Онда ти нека сенка падне на очи
и преостане ти живот пун фолова.
Ноћна мора у душу заувек бане.
Осушена лоза, срцу кида гране!
AKORD IZ NABUKA – Svetlana Poljak
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1387
AKORD IZ NABUKA – Svetlana Poljak 2007-06-25 23:12:09
AKORD IZ NABUKA
Iz pehara rdjavog ispijenog vina,
zardjalog kao jadna zavetrina
pod kojom se odričemo
na prvu iskru bajatog osmeha;
Razapinje se naše jedro
kao nekadašnja Jevrejska kletva
Platili smo svaki vrisak i ubistvo,
podsmeh ubogih i golih;
Pa zar nismo akord iz Nabuka
Nadoltarni žižak i sazveždje muka