ПОНОЋ – Сандра Миладиновић

ПОНОЋ

Осећам лагано како стиже поноћ
да су моја била свемогуће реке
и да нисам ништа више од живота
и да нисам ништа мање од утехе!

Дај ми Боже снаге да останем чила
нек ме воде силе невидљивих чари
ако и поклекнем Ти ми недај мира
буром и олујом душу ми преплави!

Вредна ли сам Тебе испловићу чиста
можда малаксала подераних хаља
ал’ сигурно знам да ћу бити мила
више себи самој у причи без краја!

Настави са читањем “ПОНОЋ – Сандра Миладиновић”

ПЕСМА НА ДАР – Латинка Ђорђевић

                                            ПЕСМА НА ДАР


Ноћ мила, тиха
блага, чила
у песму се
преобразила.

Ритам и стихови ткани
то су снови и мисли
побркани.
У свакој речи
скрива се нада,
кристална звезда
најлепших дана.
Нека те песма
попут ветра грли,
осећајем дивним
груди буди.
За сваки осмех,
сваку жељу
песма ова хрли
у твоју постељу.
Дарује речи срца
које ће наћи начин
да за тебе куца.
Сваки дар је
души траг,
а песма на дар
је
загрљај вечни
веома драг. Настави са читањем “ПЕСМА НА ДАР – Латинка Ђорђевић”

СРНА Александар Недовић

Зашто си дошла, малена вило,
Нисам ја онај кога си снила.
Све што је лепо твоје је било,
Али си гнездо крај другог свила.

Насмеј се драга, обриши сузе,
За један живот човек се роди.
Умири немир дрхтаве блузе
И где год желиш, ноћас ме води.

Дозволи да ти миришем косу,
Док ми на руци безбрижно сањаш.
Са твога тела да пијем росу
И гледам како спокојно спаваш.

Ниси погрешила, срно моја,
Набаци осмех на лепо лице.
Моја је прича сплет тамних боја,
А твоја сунце и љубичице.

Допусти да ти додирнем усне,
Тако ћу сазнати, да ли си сан?
Ако свет сутра ко балон пукне,
Ми ћемо имати бар овај дан.

Погледај срећо рој младих звезда,
У свакој можеш пронаћи себе.
Са јутром иди рају свог гнезда,
А ноћас ја ћу чувати тебе.

Александар Недовић