ПРОФЕСОР – ЧОВЕК

ПРОФЕСОР – ЧОВЕК

Величина од човека,
џентлмен за сва времена,
и педагог једном, стварно,
ништа није страна тема.

Памтио је ђаке своје,
поименце, кад те сретне,
и увек је знао где си
и какво си сада дете.

Тачно знао пред ким стоји,
без да станке има мало,
волела сам да га срећем,
да се слатко испричамо.

Историју мрзела сам,
код њега ми била драга,
причао је догађаје,
к’о да гледао је он са прага.

Предавања његова,
прича су свака за себе,
присуствовање часу
била су путовања кроз време.

Привилеговани смо били,
одавно јасно је свима,
део њехове харизме, свако
од нас као педагог жели да има.

Држање му битно било,
к’о да није за ово време,
у времену неком лепшем
живеће он још за мене.

© Лидија Бјелица

Аутор: Lidija Bjelica

Рођена 13.4.1974.год од мајке Слободанке и оца Миломира. Ишла у ОШ" Јован Поповић" у Крушевцу, затим у Педагошку академију " Петар Петровић Његош" у Крушевцу ( задња генерација). Студирала географију на ПМФ у Приштини. Писањем песама се бави од 2017.године. Прва збирка песама је " То сам Ја" 2018.године. У току је израда друге збирке песама " Из душе". Види све чланке од Lidija Bjelica