ПРОФЕСОР – ЧОВЕК

ПРОФЕСОР – ЧОВЕК

Величина од човека,
џентлмен за сва времена,
и педагог једном, стварно,
ништа није страна тема.

Памтио је ђаке своје,
поименце, кад те сретне,
и увек је знао где си
и какво си сада дете.

Тачно знао пред ким стоји,
без да станке има мало,
волела сам да га срећем,
да се слатко испричамо.
Настави са читањем “ПРОФЕСОР – ЧОВЕК”

ZIVOTNA PARODIJA ~ milka vukic v.

  Dozvoljeno je pogledu nebo pomilovati, Kada dusa obeca da nece uzdahom se “otkucati”… Ceznja iz veriga je blindirana… Buduce vreme nek nosi zivotno breme. . Snovima se krila spaljuju… Opasne bakterije su neizlecive… Zna se da vjetric iznad okeana Ume skoljku, na dnu dna, da rotira. . Mozda…ponekad…iza sedam brava, Tracak zaiskri u ampuli … Настави са читањем “ZIVOTNA PARODIJA ~ milka vukic v.”

 

Dozvoljeno je pogledu nebo pomilovati,

Kada dusa obeca da nece uzdahom se “otkucati”…

Ceznja iz veriga je blindirana…

Buduce vreme nek nosi zivotno breme.

.

Snovima se krila spaljuju…

Opasne bakterije su neizlecive…

Zna se da vjetric iznad okeana

Ume skoljku, na dnu dna, da rotira.

.

Mozda…ponekad…iza sedam brava,

Tracak zaiskri u ampuli duse ..

Istina istine lako ne umire…

Zivotna parodija preteska je agonija

PEPEO ~ milka vukic v.

. Ne proucavaj sliku moju… Izadji  iz proslosti… Nisi me htio ceniti… Plejboja si  pokusavao glumiti… . Delitaj broj telefona Dok ti srce dusa cepa… Okreni glavu na drugu stranu Znas da sam bila u pravu…. . Zagrli je, poljubi… Mozda se udobrovolji… Ona je “samo svoja ikona”… Prikladna si  pratilja… . Vozaj je na izletista I … Настави са читањем “PEPEO ~ milka vukic v.”

.
Ne proucavaj sliku moju…
Izadji  iz proslosti…
Nisi me htio ceniti…
Plejboja si  pokusavao glumiti…
.
Delitaj broj telefona
Dok ti srce dusa cepa…
Okreni glavu na drugu stranu
Znas da sam bila u pravu….
.
Zagrli je, poljubi…
Mozda se udobrovolji…
Ona je “samo svoja ikona”…
Prikladna si  pratilja…
.
Vozaj je na izletista I restorane,
Ne misli na starosne dane….
Spaljena su nasa vremena…
Pepeo je bezvredana uspomena.

PESNICI DRAINCU U POHODE – Trbunje 2012

04.08.2012. године у 20:30 часова, у Трбуњу – родном месту Радета Драинца, одржана је манифестација *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ* коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац, Народна Библиотека *Рака Драинац* и КЦ *Драинац* из Блаца. На манифестацији су ове године наступили: Др Милентије Ђорђевић, Милан Вучићевић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Слободан Ценц, Томислав Симић, Витомир … Настави са читањем “PESNICI DRAINCU U POHODE – Trbunje 2012”

04.08.2012. године у 20:30 часова, у Трбуњу – родном месту Радета Драинца, одржана је манифестација *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ* коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац, Народна Библиотека *Рака Драинац* и КЦ *Драинац* из Блаца. На манифестацији су ове године наступили: Др Милентије Ђорђевић, Милан Вучићевић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Слободан Ценц, Томислав Симић, Витомир Јовановић Џогурда и Љубодраг Обрадовић. Програм је водио Мирослав Панић из Блаца, а о стваралаштву Радета Драинца говорили су Др Милентије Ђорђевић и Вељко Стамболија. Да вече остане у изузетном сећању учесника посебно се потрудио директор библиотеке у *Рака Драинац* у Блацу Топлица Ђоковић.
Слободан Ценц, Витомир Јовановић Џогурда, Топлица Ђоковић,
Др Милентије Ђорђевић, Милан Вучићевић, Томислав Симић, Мића Живановић, Вељко Стамболија, Мирослав Панић и Љубодраг Обрадовић

МЕСЕЧИНА – Милова Аксентијевић

МЕСЕЧИНА И ноћас је сјала месечина, кроз врбаке и лишће бршљана, просула се сва лепота њена, која никад није досањана. Расплину се небеска красота, по раскошном земаљском бехару, пред очима румена лепота, одјекује у сваком дамару. Заискрише капљице по трави, к’о бисери расутог ђердана, то су знаци само мени знани, што миришу на грмље бршљана. … Настави са читањем “МЕСЕЧИНА – Милова Аксентијевић”

МЕСЕЧИНА

И ноћас је сјала месечина,

кроз врбаке и лишће бршљана,

просула се сва лепота њена,

која никад није досањана.

Расплину се небеска красота,

по раскошном земаљском бехару,

пред очима румена лепота,

одјекује у сваком дамару.

Заискрише капљице по трави,

к’о бисери расутог ђердана,

то су знаци само мени знани,

што миришу на грмље бршљана.

Засветлеше брда и долине,

и сва поља докле поглед сеже,

то заблиста моја ДЕДОВИНА,

што ме снажно уза себе веже.

Милован Аксентијевић, Нови Зеланд