Zavijanje – Darko Rašeta

ЗАВИЈАЊЕ
Нема ништа горе него кад стомак почне да завија, боли и јави се мука. Соба почиње да се окреће, светлост постаје ометајући фактор, а помисао на храну и чашу воде је мисао коју желите да потиснете.

Кад прође највећа криза, онда долази нова – треба се суздржати од хране и воде како се не би вратили на старо.

У тим тренуцима шватите заправо шта је човеку најнеопходније, без чега не може да живи, а све остало су наши прохтеви.

Сањао сам чашу воде, замишљао како натапа моја сува уста и клизи низ грло до желуца који је радосно прима.

За срећу није потребно много.

© ~ Дарко Рашета


Настави са читањем “Zavijanje – Darko Rašeta”

КАДА – Марина Адамовић

Када си нестао
нисам веровала да ћеш се вратити
Кад си се вратио
нисам ни помислила да ћеш ме познати
Киша је падала
баре се шириле у недоглед
ноге ми биле мокре
нисам претпоставила да ћу се давити
Видео си како плутам
дошао
пружио руку
пружио обе
стегао око врата
гурао дубоко
што дубље
до дна
Када си нестао
обрисао си трагове младости
ушао у костим
креатора нестајања
савршеног мајстора
краја

Настави са читањем “КАДА – Марина Адамовић”

МОЈА ЉУБАВ – Светлана Цеца Ристић

 

МОЈА ЉУБАВ

Љубав  се моја вије к’о коло:
лево па десно, па наоколо.
Ка срцу крене, па нагло стане…
Погледа мало и с друге стране
да ли се нешто и тамо крије?
Можда то уопште љубав није.
Да ли су осмеси, да ли је снага…
Да ли је искрено:
”Моја драга, ти мени значиш
знаш и сама…”
Па се уплашим да неће све то прекрити тама.
Године замном и нека туга
створише стрепњу,
а из тог круга тешко да може
без боли да се изађе,
па кад се крај мене љубав и нађе
ја нисам сигурна да то још постоји.
Да ли се то  моје срце
у ствари љубави боји?

Настави са читањем “МОЈА ЉУБАВ – Светлана Цеца Ристић”

ДВЕ ПЕСМЕ – Јасмина Димитријевић & Даница Димитријевић Петровић


Даница Димитријевић Петровић и Јасмина Димитријевић

НИСИ ОТИШАО

Одзвањају кроз тишину ноћи
одјеци твојих корака.
Пратим их до угла улице,
а онда се стопи са кишом
моја суза млака.

На тебе соба још мирише,
омиљени парфем ме опија.
Увукао се у сваку пору,
тај невидљиви флуид,
који ми и ноћас тако прија
заједно чекамо зору.
Он ти не дозвољава да одеш.

Палим већ трећу цигарету,
из твоје чаше вино пијем,
са стола ми се смеше
две неопране шољице,
једну ћу у ормар да скријем
опраћу сутра ону другу,
ону на чијој ивици има кармина,
твоју никада нећу прати,
читаћу из ње моју тугу
и тебе у загрљај звати.
Сваке вечери пре спавања
наслонићу усне на њу,
љубићу те за лепе снове
и чекати да ми се глас одазове.

Налазим по стану твоје трагове,
смешиш се са заједничке слике…
Под креветом нађох
мајицу плаву, а тражила сам врагове
још мирише на тебе, тај драги лан.
Облачим је на гoлe груди
Покушавајући да утонем у сан,
осетим како мисао даљинама блуди.
Навика да тражим те баш сваки дан.

Чујем те како испред врата ходиш,
у куту собе стари грамафон
врти се твоја омиљена плоча.
Замишљам да ме водиш
припијени играмо танго.
А када у купатилу нађох
дршку твог старог бријача
и плаву четкица за зубе
туга надања нађача.

Ти ниси отишао, а мислиш да јеси,
ти из мојих снова не можеш отићи
знај кад у тами чујем кораке
опет ћу ти ко некад заљубљено прићи…

© Јасмина Димитријевић, Србија
08.01.2022.

Две крушевљанке, чланице Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Даница Димитријевић Петровић и Јасмина Димитријевић,  представљају своју поезију и ван граница Крушевца и Србије. Овога пута у Дугом селу крај Загреба, где су својом поезијом наступиле као гошће на књижевној вечери певача и текстописца познатог  хрватског бенда Хладно пиво, Милка Киша. “Хвала Вам што сте овај пјеснички сусрет дигле на међународни ниво” 💝 Цитиране речи захвалности Милка Киша.

ОНАМ’ ОНАМО- Душан Комазец

Живот провођен онам’ онамо
у сјају беде пре славе Христа,
на престолима за које знамо,
где ми у оку често заблиста
ништавност духа, обиље моћи,
та хрпа старог лишћа крај плота.

Престаје занос дана и ноћи,
а ја све даље од свог живота
слутим да снове лажнога раја
не могу, не смем да снивам више.

Небо је усуд оку без сјаја
које са лица сузама брише
трагове прошле бокорне блудње
Ћутим и смерно Богу се молим,
па кад престану времена жудње
можда ћу и ја моћи да волим.

Светом Николају – Оливера Цветић


Светом Николају

Реци Никола Свети
свакоме на планети
да истина се јавља
у лику православља

Чувару свих морнара
што моћна чуда ствара
сијај во вјеки вјеков
пригрли пут човеков

Даруј утехе речи
кроз молитву што лечи
мирну луку без рата
одшкрини свака врата

О Свети Николају
нек широм света знају
да душе нам умива
твоја молитва жива

Настави са читањем “Светом Николају – Оливера Цветић”

ВРЕМЕНА БЕЗ ЉУДИ – Андреја Ђ. Врањеш

ВРЕМЕНА БЕЗ ЉУДИ


Кад се  клања чаршији на четири стране,
што је ружно, однекуд се врати,
изгуби се жртвом одбрањено,
нигде мора а свуда  пирати.

Светлост блешти, а ништа се види,
млади одмладели, стари у самоћи,
празни мисле што нису никада ,
не може се од,, паметних“ смоћи.

Наместе се  времена  без вида,
плитких  дела, врх неба узнесу,
човеку се неда насмејати,
куће с бројем, немају адресу.

Настави са читањем “ВРЕМЕНА БЕЗ ЉУДИ – Андреја Ђ. Врањеш”

Христос се роди … – Зорица Матицки

Христос се роди

Ево нама радости, Христос нам се роди,
Благослови Господе нек се земља плоди!
Нека расте нека цвета на многаја  ,многа љета ! Господе!
Мир у души носимо љубав нека зрачи,
помилуј нас Господе, духовно смо јачи!
Нека расте нека цвета,на многаја, многа љета!
Господе!
Живот нек се настави молимо се Богу,
срећан Божић желим моме српском роду!

Настави са читањем “Христос се роди … – Зорица Матицки”

СВЕТО ЈУТРО – Јован Н. Бундало


СВЕТО ЈУТРО

По мислима Светог
Владике
Николаја

Иде Божић, иду дани свети,
јутро носи освећене слике,
да се богат сиромашних сети,
да обиђу здрави болеснике.

Млад комшија старог да услужи,
да радосник теши жалоснога,
да се сретник с несретником дружи,
сви смо деца јединога Бога.

Да нам љубав са јутром процвета,
да завлада свенародна слога,
да полети на све стране света
у молитви кад поменеш Бога.

Стигло јутро из небеских страна
да нас врати са грешнога пута
да примимо  радост светог дана
к`о топлину Божијега скута.

Завађени јутрос да се мире,
у радости да нам око блиста
од доброте срца да се шире,
да достојно гледамо у Христа.

Стиг`о Божић, стигли свети дани,
да би Божији постао доиста,
прекрсти се и пред олтар стани,
нек ти око пред свећом заблиста.

Настави са читањем “СВЕТО ЈУТРО – Јован Н. Бундало”

ОДАНА ПЕСМА – Слађана Бундало

ОДАНА ПЕСМА

Ја сам ехо твојих
Прохујалих дана
Ја сам ненаписана песма
Што броди годинама

Твоја сам најсјајнија звезда
У “бескрајном плавом кругу”
Утеха сам твоја
Кад те црне мисли обузму

Ја сам она последња кап весеља
У најцрњем вину
Твој најјачи опијат
Који ствара истину

Понекад сам само
Привиђење огрнуто
Велом тајни
Твој одани сапутник

Изненандни гост
Кад ти туга долазак
Најави

Настави са читањем “ОДАНА ПЕСМА – Слађана Бундало”