НЕСАНИЦА
Камен ми је
Узглавље,
Сана немам,
Чекам хујање
Ветра
И плакање стреја.
Узалуд ми сенке
Зборе:
Склопи очи
Урони у сан
Постани светлост
Разлисталих зора.
Чашом вина
Налиј душу
Уместо крви луде,
Нек се ове вечери
Чуда, чудом чуде.
Настави са читањем “НЕСАНИЦА – Латинка Ђорђевић”
Скочи на садржај
Добродошли!