НЕСАНИЦА – Латинка Ђорђевић


НЕСАНИЦА


Камен ми је
Узглавље,
Сана немам,
Чекам хујање
Ветра
И плакање стреја.

Узалуд ми сенке
Зборе:
Склопи очи
Урони у сан
Постани светлост
Разлисталих зора.

Чашом вина
Налиј душу
Уместо крви луде,
Нек се ове вечери
Чуда, чудом чуде.
Настави са читањем “НЕСАНИЦА – Латинка Ђорђевић”