ДВИЈЕ ИСТИНЕ… – Андреја Ђ. Врањеш

ДВИЈЕ ИСТИНЕ

На ријечном завијутку гдје је ријека направила меандру а онда нагло исправљала ток, у рјешености да негдје у недогледју постане утока, или дотече до непознате сљедеће препреке, одмарала се обасјана Сунцчевим умилним зрацима чета војника. Ишла је као попуна на врућ ратни положај. Голобради младићи нису знали гдје их одводи пут којим су ето кренули још увијек весели озарених лица. Њима је истина намјестила стару подвалу, гурнула их је у страшно језиво што није било њихово а они су не знајући, сигурни љепотом, одлазили у правцу губилишта истим оним путем на мјеста на којима су дједови њихови тренутке претварали у вјечност, уписујући сe тако именима и дјелима у историјске читанке, на странице незаборава. Континуитет одбране слободе у земљи битака откривао је вјечито нове јунаке и издајнике Подвизи не би били велики да није било издаја нити би издаје биле мизерне без подвига. И ЈЕДНО И ДРУГО СУ ПУТЕВИ БЕЗ ПОВРАТКА У ТРАЈНО, РАЗЛИЧИТО КАО ПАМЋЕЊЕ.

РАЗНЕ

Има жена које се у светлост
разумеју,

неке знају да чекају,
неке се са поезијом друже,
постоје које све знају, стигну,
тајна је препознати жену успомену.

На Св. Саву, 27.01.2022. године

Настави са читањем “ДВИЈЕ ИСТИНЕ… – Андреја Ђ. Врањеш”

U SJAJU PUNOG MJESECA – Saša Radotić


U SJAJU PUNOG MJESECA

Sjediš tako sama, tiho na mjesečini,
oči ti gledaju u tamu doline,
gledaš pun mjesec sa suzama
i zavidiš noćnim pticama.

Gdje je otišao i da li će se vratiti,
pružaš svoje ruke u mrak,
zamišljaš čvrsti zagrljaj u struku,
njegove poljupce na svom vratu.

U sjaju punog mjeseca gledaš
u njegovo pismo i riječi utjehe,
kaže da ga čekaš i ustraješ,
iako samoća ubija tvoju dušu.

Morao je otići tog tužnog dana,
tvoj mračni vitez u krvavi boj,
u borbu bez poraza i pobjede
za svog vladara u igri sa sudbinom.

Настави са читањем “U SJAJU PUNOG MJESECA – Saša Radotić”

ПОВЕТАРАЦ – Јасмина Димитријевић

ПОВЕТАРАЦ

Рекао си ми да си ме видео у зеленој алеји.
Попут девојчице весело сам скакутала
и премештала се с ноге на ногу.
Моје лице је обасјавао велики осмех
док сам се окретала ка зрацима сунца.

Рекао си ми да те нисам приметила
док сам изводила неки свој заносни плес.
У шареној лепршавој хаљини,
личила сам ти на нежног лептира.
Настави са читањем “ПОВЕТАРАЦ – Јасмина Димитријевић”

ТИ СИ НАЈЛЕПША – Миле Ђурић & Љубодраг Обрадовић

ТИ СИ НАЈЛЕПША

Говоре ми да си лепа,
говоре ми да си бајна,
а ја главом одмахујем,
ти си душо моја тајна.

Ти си душо вулкан живи,
у твом телу оркан спава.
Због тебе судбину кривим,
због тебе ноћима не спавам.

Ти си најлепша, ти си најдража,
за тобом момци луде.
Ти си најмлађа, ти си најслађа,
са тобом рај нек буде.
Настави са читањем “ТИ СИ НАЈЛЕПША – Миле Ђурић & Љубодраг Обрадовић”

Имали смо башчу шљива – Добривоје Топаловић

Музика: Срђан Миливојевић
Текст: Срђан Миливојевић

ИМАЛИ СМО БАШТУ ШЉИВА

Имали смо башчу шљива
ливаду и пар њива
орах твојом руком засађен
топли дом за хладне дане
кад мирише чај од нане
багремовим медом заслађен

Зар је живот само слика
црно бела фотографија
када нема драгог лика
ко да нема сунца да ми сја
Настави са читањем “Имали смо башчу шљива – Добривоје Топаловић”