Дан: 31. јануар 2022.

ШПРИЦЕР БОЛА – Бранко Мијатовић

1. место у категорији одрасли песници – ЉУБАВ И ВИНО 2022.

ШПРИЦЕР БОЛА

Конобаре друже стари донеси ми бело вино
у њега ћу сузе лити, шприцер бола то ће бити.
Никад воду не доноси када боем вино пије,
сузом бола што га пече он ће вино да пресече.

Од живота хтедох мало, није ми се друже дало,
па у вину сад се руше успомене моје душе.
О, Цигани браћо моја, инструменте сви у руке,
свирајте ми песме њене да излече срцу муке.

Свирајте ми песме наше ове мрзле зимске ноћи,
Заборавит кестен очи ни уз вино нећу моћи.
Вај, у ноћи Валентина заљубих се давних дана,
пијућ са њом рујно вино на светога Трифундана.

Кад ми глава клоне болно, нек умукне с цркве звоно,
па кад тело земљом скрију свирајте ми “Мераклију”.
Кад вам који боем сврати, сетите се старог друга,
одсвирајте неку моју песму души у спокоју.

Настави са читањем “ШПРИЦЕР БОЛА – Бранко Мијатовић”

ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА – Љубодраг Обрадовић

ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА

Копка ме то окретање точка,
под млазом неумитне истине…
Mада време је сад за преча посла,
мада време је за скидање паучине.

Овај свет пун је подвала,
пун је борбе за опстанак голи.
На сваком кораку још једна рана;
зашто ситог глад не заболи?

Илузије потону кад заискри беда.
Идеали склизну ко одјек гласа.
Нико нам слободу на поклон не да,
до слободе много је од крви таласа.

До слободе много је олуја,
а далеки и једини циљ опстанак.
Много тога нестане у вртлогу струја,
много тога човек задржи у себи.

Копка ме то окретање точка,
та неумитна коб судбине.
На крају се ипак све одмота,
нема никад бекства од истине.

Настави са читањем “ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА – Љубодраг Обрадовић”

Aforizmi *dr Mihajlo Ćirković

 AFORIZMI ZA : LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA 

1. I vino i ja bi smo ostarili da se nismo sreli;
2. Ispražnjena boca, kao i ona sa pismom, nosi neku poruku;
3. Siguran sam u sebe. Kada otvorim bocu bacim zapušač;
4. Doživeo sam poraz. Vino me nije pobedilo.;
5. Vino je bolje što je starije. Duže smo u Ljubavi;
6. Da li je ljubav prema vinu izneverena kada prvo poljubimo čašu?
7. Da li pijem zato što smo u ljubavi, ili smo u ljubavi zato što pijem?
8. Uz vino smo jačali drugarstvo, a onda nas je vino nadjačalo;
9. Vinogradar je brži, pre čokota napravi vino;
10. Što smo stariji pijemo iz većih čaša da se ne promašimo u kucawu;
11. “Šta te tera da piješ?” Već popijeno.
12. Mogao bih da ostavim vino, kada bi me misli ostavile;
13. Vino, ili te oslobodi misli, ili te zarobi novim;
14. “Mnogo ste popili oseća vam se alkohol”. “Ne to je od prosutog”.
15. Danas pijem da bih se iz prošlosti vratio u sadašnjost:
16. Spremili smo bačve. Čekamo da vrba rodi;
17. Puna flaša je klopka, a ispražnjena kavez;
18. Jedina šteta od pijanstva je što mnogo lepih žena tada nisam primećivao;
19. Ne pravitge čaše sa dnom od ogledala;
20. Nekome je doživotna tamnica flaša;
21. Život mi je bio pražnjenje flaša i prizivanje “duha iz boce”;
22. Aperitiv mi je potreban da umirim ruke, da se ne usipam supom;.

Свети Сава и ми (Свети Сава и ја) – Јована Марковић


Свети Сава и ми
(Свети Сава и ја)

Анђела Чувара пошаљи ми, Боже,
да ме чува, брани и веру утроји,
Анђела Чувара, оног који може
разбацане душе делове да споји!

Анђела Чувара, оног који штити
од помисли мрачних, од страха и јада.
С златним ореолом и у белој свити,
што ће подићи ме након страшног пада!

Та, реци ми име оног који брани
и коме се молим у дубокој ноћи,
оног који душу благодаћу храни
и покаже прави пут којим ћу поћи!

Име мени реци оног који бди ме
и да прођем помаже свако искушење,
сваку сумњу вере и недаћа плиме,
оног који прихвати моје искупљење!

Име мени реци, Хиландарски доме,
ко је био светац што чува ме сада
и који злим силама не да да ме сломе
и због ког се уверих да постоји нада!

Настави са читањем “Свети Сава и ми (Свети Сава и ја) – Јована Марковић”

НЕБУ – Саша Милетић

НЕБУ

Као тихи лахор милујем ти косу
Нешто ми је око срца слатко
Од јутрос ти набубрела недра
Немој само да останеш кратко

Од поноћи па до ситних сати
Бије светлост кроз постељу врелу
Клечим, молим да дан не закасни
Само један за годину целу

Ма зашто те ноћи нису мало дуже
Где су оне зиме, ледени брегови
Срце да ти згрејем, да ти не замрзне
Да окопнимо ко лањски снегови

Ма зашто и зора не остане пуста
Не би ли јутру бранилa да сване
Да заборавим кад си оно дошла
И крајичком ока гледам натенане

Настави са читањем “НЕБУ – Саша Милетић”