Песма месеца: СЕПТЕМБАР 2021.

Meсец септембар 2021.

Јован Бундало, Београд

У ЉУБАВИ НАШОЈ ЖИВЕЛА ЈЕ НАДА

И да није хтела, она би ми била
и вода и храна и удисај први,
нежна као прашак лептирових крила,
у души ми снила, пловила по крви.
Била је весник неслућених срећа,
као прва ласта најлепшег пролећа.

Свака љубав слепо верује у чуда,
ал` је пуна стрепњи и болова слатких,
љубоморна жудња, са њом иде свуда,
догађај је главни мојих снова кратких.
Живели смо срећу, из краљевских соба,
летећи кроз простор неких нових доба.

У телима нашим гореле су страсти
у сновима слатким живела је нада,
омамљена чежњом пуна нежних сласти,
трептала к`о звезда изнад рајског хлада.
Летела је слутња кроз пространства плава,
к`о љубавна жудња изнад заборава.

Све је она била, све што душа тражи,
узвишена радост, мојих усхићења,
помисао на њу и води и снажи,
носи ме у област надања и хтења.
Кроз лепоту снова пловила је срећа,
к`о опојни мирис изнад пољског цвећа.

Пријатност ме нека као тама сколи,
принцеза ми шапће из нејасних страна,
прича да ме и сад као онда воли,
загрљени нежно, ћутимо до дана.
Не знам да л` је била или сам је снио,
ал` осећај имам да сам са њом био.

Зора у сне зове пријатеље драге,
са њима је она насмејана била,
а кад пусти снови остану бес снаге,
подигне ме к небу невидљива сила.
Јаве ми се она из рајскога хлада,
умиљатим гласом, лепша нег икада.

Настави са читањем “Песма месеца: СЕПТЕМБАР 2021.”

Visits: 2238
Today: 8
Total: 1634826

У ЉУБАВИ НАШОЈ ЖИВЕЛА ЈЕ НАДА – Јован Н. Бундало


У ЉУБАВИ НАШОЈ ЖИВЕЛА ЈЕ НАДА

И да није хтела, она би ми била
и вода и храна и удисај први,
нежна као прашак лептирових крила,
у души ми снила, пловила по крви.
Била је весник неслућених срећа,
као прва ласта најлепшег пролећа.

Свака љубав слепо верује у чуда,
ал` је пуна стрепњи и болова слатких,
љубоморна жудња, са њом иде свуда,
догађај је главни мојих снова кратких.
Живели смо срећу, из краљевских соба,
летећи кроз простор неких нових доба.

У телима нашим гореле су страсти
у сновима слатким живела је нада,
омамљена чежњом пуна нежних сласти,
трептала к`о звезда изнад рајског хлада.
Летела је слутња кроз пространства плава,
к`о љубавна жудња изнад заборава.

Све је она била, све што душа тражи,
узвишена радост, мојих усхићења,
помисао на њу и води и снажи,
носи ме у област надања и хтења.
Кроз лепоту снова пловила је срећа,
к`о опојни мирис изнад пољског цвећа.

Пријатност ме нека као тама сколи,
принцеза ми шапће из нејасних страна,
прича да ме и сад као онда воли,
загрљени нежно, ћутимо до дана.
Не знам да л` је била или сам је снио,
ал` осећај имам да сам са њом био.

Зора у сне зове пријатеље драге,
са њима је она насмејана била,
а кад пусти снови остану бес снаге,
подигне ме к небу невидљива сила.
Јаве ми се она из рајскога хлада,
умиљатим гласом, лепша нек икада.

© Јован Н. Бундало, Београд

Visits: 73
Today: 0
Total: 1634826

ВИДОВДАН – Јован Н. Бундало

 

ВИДОВДАН

Видовдан је српски понос. Давна битка, туга нова.
Видовдан је Лазарица и заклетва Лазарова.
Видовдан је свети завет, Видовдан је рана љута,
кад помислим на Видовдан, крене суза сваког пута.

Јер Видовдан није само, свето слово календара,
већ манастир разрушени, напуштена кућа стара.
И Косово поље равно и Косовка са кондиром
и продати виногради и свештеник са путиром.

Видовдан су и Кошаре, Видовдан је и Бранковић
и дечанска земља плодна, Видовдан је и Ранковић.
Видовдан је рудник Трепча и Љевишка из Призрена,
Видовдан је жута кућа, силована свака жена.

Видовдан је Газиместан и натовци и качаци,
Видовдан су гробља наша, поред реке мртви ђаци.
Распорени султан Мурат, Лазарова Оливера,
Видовдан је и забрана, срамни декрет пролетера.

Видовдан је и сећање, на патника с турског коца,
стари бунар што га копо, часни предак мога оца.
И манастир крај Бистрице, где столова свети Сава.
На Видовдан давног лета, Лазарова паде глава.

Не дозволте зато браћо, Грачаницу да нам руше,
не дозволте забораву, да прекрије светло душе.
Газиместан, Пећ, Гњилане, Подујево, Ђаковица,
Видовдан је  и Витина, Вучтрн и Митровица.

Ни божури  с бојног поља, неће моћи да увену,
док у нама живи завет: Догодине у Призрену!

Настави са читањем “ВИДОВДАН – Јован Н. Бундало”

Visits: 369
Today: 1
Total: 1634826

ПОЕЗИЈА У ПОКРЕТУ – Јован Н. Бундало – Најбоља песма на конкурсу “БАЛЕРИНА”

ПОЕЗИЈА У ПОКРЕТУ

Меша се јава и сновиђење,
док немо клизиш плохом језера,
нестварна к`о свако привиђење.
Да ли си стварност, или невера?

Питам се опчињен плесом страсти:
Да ли си лабудица или жена?
О балерино, препуна сласти,
ти игром путујеш кроз времена.

И када си жар птица или ждрал
и кад си рањена лабудица,
воли те село и дворски бал,
покрет ти краси осмехе лица.

Кад видох чаролију тог склада
дивих се кораку и пируети,
над даскама балерина млада,
као лептирица бела лети.

Гледам је чарима занесен
и праштам Јесењину Исидору
и пловим кроз изгубљену јесен,
у освит плави, у мајску зору.

Колико страсти у твоме скоку,
колико лепоте у окрету,
колико чежње и сјај у оку?
Ти си поезија у покрету!

© Јован Н. Бундало, Београд

Balerina

Поводом 17. септембра 2012. године, дана када смо основали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, расписали смо КОНКУРС НА ТЕМУ БАЛЕРИНА. Наравно, најбоља песма ће (осим објављивања у часопису),  добити и награду која се састоји од: дипломе, једног часописа ПоезијаСРБ број 15. и 5 књига из наше издавачке продукције, а уредник часописа ће одабрати и друге песме које ће бити објављене у часопису у посебној рубрици за песме на тему БАЛЕРИНА.

Данас, 17. септембмра 2020. године, ја као уредник часописа ПоезијаСРБ објављујем:

Настави са читањем “ПОЕЗИЈА У ПОКРЕТУ – Јован Н. Бундало – Најбоља песма на конкурсу “БАЛЕРИНА””

Visits: 599
Today: 1
Total: 1634826