Закон љубави
Било је кишно вече
И све је подсећало
На давни растанак
Кад си ми био први
Кад сам ти била прва
У углу ока понекад
Засветлуца суза
Као сунца мрва…
У души неко чудно
Плаветнило
Налик узбурканом мору
Као кад читаш молитву
И призиваш Бога пред зору
Љубав има
неку чудну путању
Полази од срца
И ту се враћа
Али са пуно рана
И ожиљака
Све се згуснуло
У немо очајање
Љубав је несхватљиво
чудо…
Она нема ограничено
Трајање