AФОРИЗМИ *др Михајло Ћирковић – Ћира

 

AФОРИЗМИ  *др Михајло Ћирковић

  1. Веру треба чувати и од неверника и од верника;
  2. Орао најлакше улови голуба отежалог маслиновом гранчицом;
  3. Једно сироче је у огледалу тражило црте мајке своје;
  4. ЗЛО слави победу ДОБРА јер га је оно тренирало;
  5. Увек смо побеђивали када се гуњ преодене у шињел;
  6. Коме припада награда, победника, у трци кентаура;
  7. Најбољи избор пута учине босе ноге;
  8. Пут сигурно проналази наше уточиште. Када хоће отвори се;
  9. Могао бих да оставим вино када би ме мисли оставиле;
  10. Творче, направи комотну обућу да прими и њену и моју ногу;
  11. Укључите у војну обуку и радост победе;
  12. „Много сте попили осећа се алкохол. Не то је од просутог“.
  13. Да ли те је Господ казнио или Ђаво наградио да будеш мрзитељ;
  14. Моја љубавна писма читала је као лектор;
  15. Паћеници се нај јаче боре за живот, јер га нису освојили;
  16. Живот треба живети као колекционар љубави, али и као експонат;
  17. Постала си самоубица. Убила си себе у мени;
  18. Док ми је животни сан био да постанем глумац, ја сам глумио живот;
  19. Жеља без воље је „пуста“;
  20. Краћи ми је живот за: од њеног одласка до њеног повратка;
  21. За мене није музика у њој, али је она у музици;
  22. Прељуба боли јер је поређење;
  23. Навика је опасност јер је чува филозофија која је није створила;
  24. Нај јаче оружје љубоморе је машта;
  25. Ако хоћеш да напредујеш даље, врати се себи.

                                     Др Михајло Ћирковић – Ћира

Први МИТИНГ ХУМОРА И САТИРЕ ПОМОРАВЉА…

На првом МИТИНГУ ХУМОРА И САТИРЕ ПОМОРАВЉА у организацији Културног центра Крушевац, у Крушевцу 18.06.2013. године у Белој сали КЦК учествовали су и Драгиша Ђурђевић и син Милан из Здравиња. Извели су пародију Бол болује баба Анка… Цео запис о МИТИНГУ ХУМОРА И САТИРЕ ПОМОРАВЉА погледајте на www.poezija.in. и уживајте у хумору.

Настави са читањем “Први МИТИНГ ХУМОРА И САТИРЕ ПОМОРАВЉА…”

СВИМ ДАМАМА СРЕЋАН 8 МАРТ – ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ – Љубодраг Обрадовић

img5
previous arrow
next arrow
 


ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ


Песму ти љубавну, душо пишем,
уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем,
данас си у песми само моја.

Песму ти срце, ноћас поклањам,
иако пољубаца не беше.
Најлепше је док се само сања,
стихови су ту да нас утеше.

Песма је ту да нас обмане,
стварност је стварно сурова.
Песмом хоћу у снове одабране,
који зраче љубав без фолова.

Поезија је за душе усамљене,
поезија је за душе заљубљене,
поезија је занос за несхваћене,
поезија, за љубави ускраћене…
Настави са читањем “СВИМ ДАМАМА СРЕЋАН 8 МАРТ – ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ – Љубодраг Обрадовић”

ЉУБАВНА БАЈКА – Јасмина Димитријевић

 

ЉУБАВНА БАЈКА

Срели смо се у сутону раном, освоји ме  твојих очију жар,
истога трена тада сам знала да си ми од Бога најдражи дар;
слутила нисам да ћу те срести кад се Сунце за хоризонт губи,
да ћу завoлeти очи снене, које ће срце вечно да љуби.

У глави звона за узбуну звоне, док срце немирно туче,
хтела бих нешто нежно да кажем, али ми  чудно речи  звуче;
немо се само ослањам о тебе, а душа лако подрхтава,
где се до сад’ крила љубав ова, мислила сам да чврстим сном спава.

Дал’  то птице певају песму љубави, што се само једном роди,
ил’ нам звезде осветљавају  пут ка срећи, што нас лагано води;
нико од нас сањао није да ће нешто овако да се деси,

целог живота тражили љубав, ал’ можда на погрешној адреси.
Ухвати ми руку, поведи тамо, где се Месец са Сунцем спаја,
створимо најлепшу љубавну бајку, у цветном врту нашега раја.

Настави са читањем “ЉУБАВНА БАЈКА – Јасмина Димитријевић”

ПТИЦЕ и… – Ђорђе Врањеш


Ђорђе Врањеш, Гламоч – Камен

ПТИЦЕ

Да није птица,
не би се знало за стране свијета.
Да није птица,
земља би била наглува планета.
Да није птица Икар би умро у тамници.
Да није птица,
времена би се смјењивала
без најављивача.

Да није птица,
рјеђе бисмо се сјећали дјетињства.
Да није птица,
пјеснике би сахрањивали крај потока.
Да није птица …
Настави са читањем “ПТИЦЕ и… – Ђорђе Врањеш”

KADA

Kada si nestao
nisam verovala da ćeš se vratiti
Kad si se vratio
nisam ni pomislila da ćeš me poznati
Kiša je padala
bare se širile u nedogled
noge mi bile mokre
nisam pretpostavila da ću se daviti
Video si kako plutam
došao
pružio ruku
pružio obe
stegao oko vrata
gurao duboko
što dublje
do dna
Kada si nestao
obrisao si tragove mladosti
ušao u kostim
kreatora nestajanja
savršenog majstora
kraja

DVA PERA U JEDNOM DAHU – PISMO – Jasmina Dimitrijević & Mirko Stojadinović

ПИСМО

НЕБО ОПЕТ ПЛАЧЕ

Ево ти пишем верна љубо и господарице моја, последњу књигу у часу мога престављења Господу, задњим дахом са којим се делим. Остајем овде смртно рањен на пољу бојном Косову пољу. Крвавом руком пишем ти несигурна писмена. Не жалим душо због смртних рана. Највећа рана за мене ти си, што се мила од тебе двојим.

Кад оно у Самодрежи на авмону причешће примих и заветовах се Богу, завет и теби дадох да задње речи на уснама мојим буде твоје име.

Када време дође да мене потражиш, угледаћеш божур што најлепше цвета. Убери га љубо моја и у косу стави да те његов мирис на мене подсећа.

Када видиш орла да кликће на небу то ја љубо моја бдим увек над тобом.

Чуваћу те верно ма где мени била. Ноћи ће ти мила осветлити најсјајнија звезда која за те светли са најлепшим сјајем.

О Видовдану лета Господњег 1389.

BOLJE ČASNO MRET`, NEK NEČASNO ŽIVET`

Ljubljeni moj gospodaru! Čitam Vaše pismo i trudim se da mi oči ne zarose. Dala sam Vam reč da ću biti hrabra i da neću plakati.Sve sam suze već isplakala tiho noću da me Vi ne čujete.Žena takva junaka mora biti hrabra.

Oprostite mi,voljeni gospodaru,što sada neću ispoštovati sve Vaše želje.Neću Vas tražiti na Kosovu ravnom.A tako bih tamo doletela da Vam vidam rane.Ako se mora mreti,da umrete u naručju mom.Neću mirisati krvave božurove,a ni kosu krasiti sa njima.ni slušati kliktanje orla.Neću čekati da me neprijatelj obljubi .Neću pogaziti svoju veru.

Vas smrt dočekuje na Kosovu polju, moja crna raka je carski grad Kruševac i talasi drage nam Morave. Ali,negde na nebu, međ` zvezdama ,naše duše će se naći.

Zauvek Vaša do groba.

АУТОРИ:

Настави са читањем “DVA PERA U JEDNOM DAHU – PISMO – Jasmina Dimitrijević & Mirko Stojadinović”