МОЈА ЉУБАВ
Љубав се моја вије к’о коло:
лево па десно, па наоколо.
Ка срцу крене, па нагло стане…
Погледа мало и с друге стране
да ли се нешто и тамо крије?
Можда то уопште љубав није.
Да ли су осмеси, да ли је снага…
Да ли је искрено:
”Моја драга, ти мени значиш
знаш и сама…”
Па се уплашим да неће све то прекрити тама.
Године замном и нека туга
створише стрепњу,
а из тог круга тешко да може
без боли да се изађе,
па кад се крај мене љубав и нађе
ја нисам сигурна да то још постоји.
Да ли се то моје срце
у ствари љубави боји?