ЗАВИЈАЊЕ
Нема ништа горе него кад стомак почне да завија, боли и јави се мука. Соба почиње да се окреће, светлост постаје ометајући фактор, а помисао на храну и чашу воде је мисао коју желите да потиснете.
Кад прође највећа криза, онда долази нова – треба се суздржати од хране и воде како се не би вратили на старо.
У тим тренуцима шватите заправо шта је човеку најнеопходније, без чега не може да живи, а све остало су наши прохтеви.
Сањао сам чашу воде, замишљао како натапа моја сува уста и клизи низ грло до желуца који је радосно прима.
За срећу није потребно много.
© ~ Дарко Рашета