
МОЈЕ
Из лепоте отеран,
имао тајни бајни,
открио ми једну чедну.
Моје је ускост људска,рече,
људи не знају,
због тог моје,
цели живот да се боје.
Настави са читањем “МОЈЕ – Андреја Ђ. Врањеш”
Дан: 24. јануар 2022.
БЕЛА КУГА – Миљко Шљивић
Заседала радна група,
да разреши проблем века,
завладала „бела куга“,
на видику нигде лека.
Почела је дискусија,
решење се сада тражи:
Како проблем да се реши?
или мало, да се бар ублажи.
Дискусија креће прва:
„Да држава даје дрва,
кад` пахуље зими веју,
да се деца тад` огреју“.
Каква дрва, паре треба,
доста деце траже хлеба,
за исхрану треба храна,
и простор великог стана.
Сада политичар стари:
„Законом решити ствари,
наредба решењу води,
ко ће колико да роди“.
Текле су приче у дану,
један виче други се љути,
„млатише они празну сламу“,
само Миша мудро ћути.
Он је стегнут, некако блед,
сад је на њега дошао ред,
он што пуно деце има:
шта ли рећи присутнима?
Миша уста па се закашља,
онда гласно да се чује:
„Ако хоћете више деце,
увести рестрикцију струје“.