ЈЕСЕЊЕ РУЖЕ – Јасмина Димитријевић

 

ЈЕСЕЊЕ РУЖЕ

Потиштена идем низ гробљанску стазу,
споменике гледам с пуно разних слика
смеше ми се сетно у свом игроказу
препознајем обрис, знаног, драгог  лика.

С једне црне плоче смеши ми се деда
као да је хтео и сад да ме теши
са осмехом драгим, као некад гледа
из овалног рама драги лик се смеши.

Одмах ту уз њега нова туга спава,
очи моје мајке као да ме прате
јесул ово снови ил` сурова јава;

у очима њеним две се сузе злате.
Јесење сам руже ређала по плочи,
уз јецаје тихе бришућ мајци очи.

Настави са читањем “ЈЕСЕЊЕ РУЖЕ – Јасмина Димитријевић”

 ВЕНАЦ СРЕЋЕ – Драган Радосављевић

ВЕНАЦ СРЕЋЕ

Љубав никад признат нећу
нит’ пориве душе своје,
на мегдан ћу ако треба
да сачувам срце твоје.

Од трептаја, до уздаха
километри пута стоје,
досегнути те висине
за’те може срце моје.

Лице среће неки виде
а неком се и не јавља,
бисером се бисер кити
а камен на камен ставља.

Ко у причи кадар буде
да исплете венац среће,
ако не зна да га чува
у то коло нек’ не креће.

Настави са читањем ” ВЕНАЦ СРЕЋЕ – Драган Радосављевић”

РАВАНИЦА – Мирко Стојадиновић


РАВАНИЦА

Како си се узвисила светлоснице
У небеском оцилу земље и неба
Па светлиш и небо ти нема границе
Ти дишеш к’о душа, миришеш к’о хлеба.

Кора је твоја окриље земаљско свеца
Небеског кнеза, што те свету подиже
Кад га посекоше, ти болна зајеца
И небо снизи Господу да је ближе.

Господ га прими за чувара крста
Имање Христово да чува вечности
Огњила некрста нека су им пуста
А пород светих нам крстом да се крсти.

На авмону твоме света Раванице
Тропар светом кнезу да се вечно поје
Благослови народ света милоснице
Подари му љубав к’о небеске боје

Двери твоје капија је небославља
Отворена к’о срце да прими љубав
И да је даје к’о души мелем здравља
Светом кнезу време не чини заборав.

Чирацима твојим на светом престолу
У Христоолтару да се пале свеће
Свете мошти кнеза не ропћу у болу
И да време смрти вратити се неће.

А ти да нам светлиш света Раванице
Од светога мира опијаш нам рода
Светом кнезу будеш нада радосница
Окађена душа нашега порода.

Настави са читањем “РАВАНИЦА – Мирко Стојадиновић”