КАДА – Марина Адамовић

Када си нестао
нисам веровала да ћеш се вратити
Кад си се вратио
нисам ни помислила да ћеш ме познати
Киша је падала
баре се шириле у недоглед
ноге ми биле мокре
нисам претпоставила да ћу се давити
Видео си како плутам
дошао
пружио руку
пружио обе
стегао око врата
гурао дубоко
што дубље
до дна
Када си нестао
обрисао си трагове младости
ушао у костим
креатора нестајања
савршеног мајстора
краја

Настави са читањем “КАДА – Марина Адамовић”