ТРЕБОТИН – Љубодраг Обрадовић

Rating: 10.00/10. From 6 votes.
Please wait…


ТРЕБОТИН

Врх брда,
што се диже из воде,
одмах иза каменог друма,
с десне стране,
повише Липњака,
изломљен храстовима,
украшен брестовима…
И одатле поглед.

Попнеш се на липу
и док пчеле зује
и мириси воде борбу
са ваздухом
у твојим плућима,
погледаш…

Пред тобом
пукне поглед
на камени друм,
који кривуда у малој,
рачвастој долини
Треботинске реке…

На друм,
који осваја брежуљке,
сужава се и проширује,
после пљуска,
нетакнут, бео
и опран блиста…
Па погледаш даље…
У бездану, у измаглици,
кривуда река,
а преко ње,
беласа село.

Треботин.

Село,
рађајућим сунцем
обасјано.
Окупано зеленилом.
Село!


Куће мале,
ниске, беле,
трепере у душама људи,
што зној и крв
преточише у рад,
надничење код богатих…
За ту малу колибу,
оазу мира, дом.
За живот!

Зар се морало?
Морало се и мора.
За врећу брашна
цео дан у пољу,
а изнад,
Сунце без ветра.
Куће мале,
ипак блистају,
своје и неукаљане.
Овако из даљине,
све су исте,
једнако вредне
и чисте.

Погледаш!
У даљини,
одмах иза реке,
брежуљак
полако израста.
На њему су људи
и жене и деца
и њиве и стока
и гробови предака…

Равно и велико,
ухваћено у клопку
затворене долине,
поље на брежуљку.
Плац.
И пут.

Пут за Треботин.

Сеоски пут,
пресечен ћупријом,
дрвеном и трајном.
Испод ћуприје,
угрожена песком,
нападнута сунцем,
узана трака воде,
огледало неба.

Река.

Треботинска река.
Чиста и топла.

Река,
напуњена
белим мравима деце
и сенкама врба,
савијеним
под теретом година.

Река,
заустављена
браном лика тополиног,
лењо кривуда
између свеже
засечених обала.

То је село.
Село и живот.
Тежак,
али живот.

Сиђеш са липе,
спустиш се
на траву и маховину,
липу оставиш
пчелама и сунцу…

Па пођеш између
трулих пањева
и печурака,
измећу
оштрих шибљика
леске и дрена…

Лице се зацрвени
од живота.
Плућа бујају
од свежине
измешаних мириса
и усковитланих
осећања.

Шта лепше од тога?
То је село.

То је Треботин!

© Љубодраг Обрадовић

 

(Прочитано: 47 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.375 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

2 мишљења на „ТРЕБОТИН – Љубодраг Обрадовић“

  1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Bravo druze Ljubo. Pesma Ti je odlicna i citajuci je prodjoh i ja kroz lepotu Trebotina. https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

    1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
      Please wait...

      Да, лепоте се сањају!https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif