Где су то гинули залуд
и залуд се звали хероји,
зар само да би им гробови
у коров зарасли ?
Где се то хероји не помињу
где то на гробу не смеју
мајке гласно да закукају
док јединца сина оплакују ?
Где је то свећа утрнута,
младост, где је,
узалуд прекинута, где то
од свега оста само заборав ?
Где су то хероји пали
да би од свих били заборављени
чије су идеале до смрти бранили
зар да би их ти исти и од вечности сакрили ?
Али не може тако, вечност
за хероје јесте,
вољени и храбри једино
вечности и припадају !
(Прочитано: 131 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.424 пута)