ИЗМЕЂУ СНА И ЈАВЕ
Између сна и јаве стоји истина
која неда да снови постану
део остварених мисли.
Волим самоћу.
Волим да свој мир
поделим с Богом.
Да стрпљењем и молитвом
излечим душу своју,
и да пронађем у себи истину.
ЈЕДНОГА ДАНА (БЕЗ ЊЕ) – Иво Торбица
ЈЕДНОГА ДАНА (БЕЗ ЊЕ)
Једнога дана, ако моје срце буде престало да воли,
Изгубљено и хладно, потпуно изгореће! Неће ме бити.
Шта би оно без љубави било? Орган, ко и сваки други.
Без ње, много тога би наставило да мучи и да боли!
Био бих само обична и невидљива сена, без душе,
Терет другима, понајвише себи. Још једна брига више.
Не бих запажао оно најбоље у људима око себе.
Без ње, у телу би владале немилосрдне олује и суше!
Ако икада будем престао да љубим, нек нестанем!
Шта је живот без честих пољубаца и топлих загрљаја?
Зар без љубави вреди дисати, земљом ходати сâм?!
Без ње, у зрно прашине, цео бих могао да станем.
Једнога дана, ако моје срце буде престало да воли,
Изгубљено и хладно, потпуно изгореће! Неће ме бити.
Шта би оно без љубави било? Орган, ко и сваки други.
Без ње, много тога би наставило да мучи и да боли!
СВЕ ШТО САМ ЖЕЛЕО Александар Недовић
Посвећено пропалим сновима
Ко комад леда у хладној ноћи,
Стежу се груди док срце стрепи
Још једна поноћ, још један пораз,
Пропали снови клизе низ образ
Епитаф уклесан пре рођења,
Испод прашине стрпљиво чека
Док руке дрхте слутње се роје,
Бисерне жеље сивом ми боје
Проклети ветар пара тишину,
Ремети бескрај, спокоја бедем
Руши везу душе и свемира,
Последњу нит мира и немира
Све што сам желело тоне у ноћ,
Тек нека звезда обасја таму
Питају сазвежђа из далека,
Кад сване зора, шта нас то чека?
Сви смо пролазни и то је амин,
Нико се није скрио од праха
Живот је само чин постојања,
Споменар ега и покајања
Епитаф уклесан пре рођења,
Ко комад леда у хладној ноћи,
Судбином клетом дроби тишину,
Руши ми снове, мисли, даљину
Све што сам желео тоне у ноћ…
Александар Недовић
NE PITAJ
Ne pitaj me zašto, tužne misli rojim
što na sreću bacam ostatke od blata
poraze sam davno prestao da brojim
još po duši tražim tragove od zlata
Pokidane davno sjajne zlatne niti
moje misli uvek samo ka njoj kreću
možda moja ljubav možeš biti i ti
ali nikad sreću doneti ti neću
Posle nje ja više voleti ne umem
sad caruje seta osmesima mojim
ako ćeš otići mogu da razumem
poraze i tuge više i ne brojim
Ne pitaj me ništa, znaš šta ću ti reći
samo nju ja volim istinu ti kažem
od istine bolne ne mogu pobeći
jer sebe sam davno prestao da lažem.
autor
Jovica N. Đorđević
09.10.2024g.
ПОСЛЕДЊА СТАНИЦА Александар Недовић
ПОСЛЕДЊА СТАНИЦА
Посвећено страдалима у Новом Саду
Беше то јутро, баш као ово,
Јутро као сва јутра на свету
Подневна гужва, радосна лица,
Плаветно небо и јата птица
Беше то јутро као сва друга,
Неко је каснио, а неко не
Неко је журио, не зна се где,
Неко је чекао вољено све
Беше то јутро, баш као ово,
Јутро без краја, тихо и дуго
Бледо ко дечији дрхтави сни,
Јутро у коме смо плакали сви
Беше то јутро, однео га враг…
E MOJ LJUDSKI RODE… -Dragan Milošević
E MOJ LJUDSKI RODE
Ej moj ljudski rode, večno napaćeni,
delima Njegovim zašto se sad rugaš.
U ime Njegovo hteo bi da sudiš,
zvezdama i nebu koje nas pokriva.
Dušama da sudiš ti bi tako mali,
to te čini moćnim i tako velikim.
Bliže si onima što su davno pali.
I Njegova dela sad rušiš i kvariš,
menjaš ih za sebe. Bahato, što ne bi.
Prisvajaš sve ono što ne beše tvoje
Ti bi i sjaj zvezda da prisvojiš sebi
Urnišeš sve živo i vazduh i vodu
i zrno bi peska hteo da razaraš.
Da sebe velikim palima prikažeš,
ti bi kao Tvorac, čoveka da stvaraš.
Oholo postanju ti tužiš i sudiš.
Aršinom Njegovim, što tebi on dade
daješ sebi pravo Njemu dan da meriš.
U tvom nerazumu, i pohlepi ljudskoj
za budućnost tvoju nema više nade.
Njemu sličan, svetom da vladaš i hodiš,
da poistovetiš s njime dušu svoju,
on te je stvorio po njegovoj meri.
Ne u snazi, sili i sirovoj moći
nego u ljubavi,smernosti i veri
Sve si ti moj rode, pogrešno radio.
Sad su dokaz tome ove misli moje
jer uzedoh pravo tebi ja da sudim.
A ne vidim sebe niti grehe svoje.
Oprosti mi Bože sve grehove moje
B E O G R A D
06.11. 2024. God.
ZVEZDINA-Miroslav Krnjeta
U tunelu usred mraka
sija svetlo od prvaka
Svetli zvezda šampiona
gori sever zvone zvona
Crveno i bela zvezda
to je nebo Beograda
Idu braća iz Srbije
sa tri reke sve delije
Zvezdin barjak kiti granu
protiv silnih na megdanu
Sa planina zvezda seva
Miloš Šestić desna leva
Sa tribina glas se ori
zvezdo ti se uvek bori
I na tronu i u blatu
uvek si nam ti u zlatu
АФОРИЗМИ – Душан Комазец
Трампу су победу донела и два “атентата” које је сам на себе извршио!
Нешто су ми познати ови са фантомкама на протесту у Новом Саду. Личе на оне из “Сава-мале!”
Родно сензитивни језик: ” Тренерка је обукла тренерку”!
Женама није потребна родна равноправност, већ мудрост!
У Србији није проблем градња, већ “уградња”!
За владавину правде потребни су инструменти принуде!
Над нама се врши психолошки експеримент. Циљ је да ништа не приметимо!
Многи Срби су спремни да жртвују будућност своје унучади због радног места свог детета!
Више нисмо Небески народ. Небо смо одавно поклонили НАТОу!
Па шта ако смо колонија? Пре ћемо добити визе!
Pesma meseca oktobra 2024 po izboru Ljiljane Tamburić je pesma DEJANA ŠIMURDE pod nazivom DOMAĆI ZADATAK
DOMAĆI ZADATAK
Niko nikad nije umro.
Nema poruke nema poklona. Nema šume nema širine. Nema tajne nigde se ne ide. Nema je nevina žrtva koja nikad nije umrlа. Smeje se u sebi. Ove reči naravno nisu moje reči.
Ranjenike nisu ubili sve su žene poštedeli.
Netačne su nejasne vesti o nesrećama. Epidemije su samo masni poljupci.
Otmičari su nas vratili porodicama nakon par minuta. Hteli su da nas pogledaju izbliza
dodirnu nam kosu. To je sve.
Rat je samo mekani pohod nad povečerjem. Izgnanstvo je dobra prilika za nov početak u novom gradu punom negovanih drvoreda.
Ja sam neuništiv
naravno to nisu moje reči.
Istim hodnikom u istom svetlu isti smeh iste opomene. Moja mladost je savršena ja sam netaknut.
Ja sam u novoj zemlji novom gradu.
Bolesti nisu opasne niko nikad nije umro niti će umreti i sve što govore nije tačno jer atlasi tumora su zastareli i barokni.
Oni su deo zavere protiv kretanja protiv disanja protiv pevanja protiv mene protiv predsednika.
Deca ne mogu da dobiju rak.
Sve je objašnjeno ali niko nije znao jer
niko nikad nije umro
niti će ikad umreti.
To su nečije reči ne mogu da se setim čije. Ja nisam kući već trideset godina. Ne znam put i možda ne bih ni prepoznao kuću.
Sećam se
na stolu otvoren udžbenik
sveska grafitna olovka
već trideset godina.
Domaći zadatak nikad završen.
Аутор Dejan ŠimurdaОбјављенооктобар 2
Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 23.
Преузмите бесплатно Ваш примерак часописа
Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Пред вама је Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 23. Часопис је посвећен пре свега поезији, али постоје ту и дуге рубрике. Важно је да знате да је и овај број часописа доступан бесплатно у пдф-у на нашем сајту за све писце у часопису и посетиоце сајта. Ако до 15. новембра 2024. године уочите неку грешку у часопису, (било да је везана за Ваше прилоге, било за остале садржаје) јавите ми на мејл poezijasrb@poezija.rs . На исти ме мејл можете добити и све друге информације везане за овај број часописа.
УМЕСТО УВОДА – Љуводраг Обрадовић
При писању уводника, обично одаберем, једну или пар рубрика у часопису и посебно их препоручим читаоцима. Овога пута издвојио сам рубрику ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ и у оквиру ње необјављену књигу Борисава Боре Благојевића из Ћуприје – ДА СТИХОМ ЦРТАМ ТВОЈЕ ЛИЦЕ.
Али не могу побећи ни од чињенице да су и остале рубрике у часопису квалитетне, и да Вам све садржаје часописа у овом 23. -ом броју часописа ПоезијаСРБ топло препоручим.
Дакле у овом броју имамо рубрике:
• УМЕСТО УВОДА;
• ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК;
• МАНИФЕСТАЦИЈЕ;
• НОВЕ КЊИГЕ;
• ПРИЧЕ, ЕСЕЈИ, ПУТОПИСИ…;
• ХУМОР И САТИРА;
• САВРЕМЕНА ПОЗИЈА;
Зато и опстаје констатација да је овај лист посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма односно сваки садржај, који у часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!
Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо! Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад.
Наш мејл је: poezijasrb@poezija.rs
Настави са читањем “Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 23.”