Veliki osmeh
Kada se jednom probudim ,
Biće mi jasno sve,
Skinućut bol sa lica,
Umeću da se snadjem,
Kada mi jednom bude lakše,
Krišom ću Java biti,
Razum ću do kraja dati.
Veliki osmeh će proteći
Za sve koje sam volela
I prebolela
Добродошли!
Veliki osmeh
Kada se jednom probudim ,
Biće mi jasno sve,
Skinućut bol sa lica,
Umeću da se snadjem,
Kada mi jednom bude lakše,
Krišom ću Java biti,
Razum ću do kraja dati.
Veliki osmeh će proteći
Za sve koje sam volela
I prebolela
DA BIH TE SE SEĆALA-Verica Jovanović
Kao blagi povetarac,
kao stisak ruke dobrog prijatelja,
kao sve što se jednom desi,
kao noć sa toplim zvezdama,
kao suza sreće,
kao duga posle kiše,
kao ponos i silina htenja,
Toliko sam te volela
SAMO DA BIH TE SE SEĆALA!
Slutnje-Verica Jovanović
Slutnje,kazne,preispitivanja,
Sumorne noći,drhtaji
Pred jutro i novi dan.
Sve sama paučina od obećanja.
Prošlost,sadašnjost,budućnost,
Pustinja,oaza,pustinja,
naizmenično u krug,
Stepenice do vrha bez kraja
Ćutanja,praštanja,rastajanja
Sve je to dim i prašina u
očima,nož u grudima i ti negde
daleko,daleko u mojim snovima.
Док сам жив , надам се и могу да ……Могу само да плачем и гледам како у времену нестају наше слике
Како нестаје све у пламену времена и живота . Полако нестајемо и ми . Прашина историје и прошлост покрива све наше жеље и надања .
Све сто нам је било лепо, најлепше . Остаће само у сећања и велика сета , који као браћа нешто чекају .
Нисмо приметили како нас време једе . Како полако нестајемо , још само негде и некако , остајемо у нечијем сећању.
Свега онога што нас воли . Мада се трудимо да некако оставимо траг .
Траг у времену . Докле год постоји време и живот, Интернет.
Моја песма оставиће мали траг у времену.
Света Богородице,
славна Мајко Божја,
цео свет Те велича,
православна Србија.
Мајка Црква недељом
Твоју Љубав хвали,
Небеска Литургија
Теби благодари.
Слава Твоја вечно ће
да сија и блиста,
Црква Ти захваљује
што нам роди Христа.
Исус Христос, Спаситељ
природе и људи,
свет се Васкрсењем
из таме пробуди.
Ти си, Дјево Марија,
ка небу се винула,
кад си вољу Божју
слободно испунила.
Од анђела небеских
часнија и славнија,
од свих бића створених
најблагословенија.
Зато, Мајко Божја,
Света Богородице,
хвала што нам дарова
Светлост Свете Тројице.
О, Господе Исусе
Христе Сине Божји,
помилуј нас, Блажени,
на Светој Литургији.
Када душа наша
залута у тами,
не дозволи, Господе,
да будемо сами.
Својом благом руком
загрли нас јако,
милост Твоју неизмерну
жели срце свако.
Молимо Те, Спаситељу,
из срца и душе,
све демонске замке
нек се сада сруше.
Нека Твоја Љубав
у нама потече,
од близине Твоје
нема ништа прече.
Када срце наше
постане Твој дом,
велика се радост рађа
тад у бићу мом.
Моја душа весела
заблиста од среће,
од тога богатства
нема ништа веће.
Ти си наше Сунце
које вечно сија,
сваком живом бићу
Твоја Светлост прија.
И природа тражи
загрљаје Твоје,
творевини Божјој
они лепо стоје.
За душу и тело
нема већег блага,
него што је Твоја
божанствена снага.
О, Исусе, певају Ти
природа и људи,
Пут, Истина и Живот,
Ти нам, Христе, буди.

Što me život tako podlo kuša
dal’ još srce treba nad njim bdeti
kad je grešna iskopnila duša
vreme joj je na jesen umreti
Opet sedim gde me pamte čaše
u kafani gde se prošlost ruši
konobar me gleda milo maše
vino toči mojoj grešnoj duši
Puna čaša oči pune suza
noć me voli al’ jutro me briše
u krilu mi seda grešna muza
bokovima zavodljivo njiše
Peva pesmu što mi srce ćuti
glas joj puca ko čaša na stolu
svaka reč mi podlo dušu ljuti
jer ja ćutim spokojan u bolu
Idi muzo ja te neću hteti
ka oblaku putuje mi duša
vreme mi je na jesen umreti
neka drugi tvoju ljubav kuša.
autor
Jovica N.Đorđević
23.08.2025g.
ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ОБОЛЕЛИМА ОД МС
Толико тога још имам да кажем толико тога још да урадим . Мој глас нестао је , не чује се, нема га.
Стојим на ветрометини и ово мало косе што остаде на глави он разноси.
Пола сам човека , палац десне руке ми још увек ради . Могу да пишем , и писаћу!
Тада знам да сам још увек жив .
Да још увек могу да осетим мирис добре хране , да могу да погледам добру жену да „ошацyјем“ њене облине , да се као мушко у неком исправном делу мозга обрадујем
Да хладно пиво гледам гутам , осећам . Да јутро дочекам будан весео , озаран, са мирисом печених прженица у носу .
Да будем , колико , толико, радостан . Жив сам још увек…
И ВЕСЕО

SANJAJ DJEČAČE
Tošetu
Znam da si sanjao smijeh djeteta
u trenu kad Ti se duša Stvoritelju vratila
kao blagi lepet golubijeg leta,
kao kad se dodirnu andjeoska krila.
Znam da Te nije boljelo… Znam da nisi patio,
samo si odletio gore omamljen poznatim zvukom
i znam da si oblak jedan dodirom svojim pozlatio
nestrpljiv da dodirneš Nebo svojom plemenitom rukom.
Настави са читањем “SANJAJ DJEČAČE – Neven Milaković”