ПИСМО СРПСКОМ РОДУ
Читајући историју стару,
писао сам и краљу и цару,
обраћа` се с молитвама Богу,
и позива` на свесрпску слогу,
успавани народ да пробудим,
да му искру слободе побудим,
рад опстанка и нашега сопства,
да скидамо ове ланце ропства.
Прозива` сам све српске главаре,
ка` и наше садашње владаре,
критикова` из САНУ-а „свиту“,
и сву српску црквену „елиту“,
професоре с наших факултета,
питајући како им не смета,
што нас лажну историју уче,
и зашто се таква мантра „туче“,
са којом нас сатиру и муче!
Што истина од Срба се скрива,
среће браћо, овако не бива,
нит` је било нити ће је бити,
нешто мора хитно се чинити,
и даља се пропаст `уставити,
па о томе нема више збора,
доста нам је празних разговора,
коначно је наступила ора,
да та мантра мијењат` се мора!
Ко је браћо, славни Нина Белов,
ко је био Сербо Макаридов,
Александар Велики ко бјеше,
те га нама Грци преотеше.
Сви подаци да се на сто ставе,
из времена прије светог Саве,
па на ову великана листу,
ви мећите на хартију чисту,
све што знате о Исусу Христу,
ко је, чи` је и одакле бјеше,
и зашто га на крст разапеше.
Због чега је до Индије иша`,
и рад` чега хришћанству је приша`,
ко су њему били ученици,
и његови вјерни следбеници,
на Голготи у страшној прилици.
Свједоци су Исусових мука,
Јован, Павле, Тома, ка` и Лука,
те Христову проширише причу,
дакле, ко су и о`кле потичу,
којему су припадали крају,
и што српска имена имају,
да се на то одговори дају,
и све тајне да се разазнају.
Да се каже шта је прије било,
и ђе све се српски говорило,
ко то српску баштину отима,
порад` чега све те лажи „штима“,
што им смета свирка српске „фруле“,
и све древне градине и куле,
па истине гуши и поричу,
које рода српскога се тичу.
Још од Винче и Лепенског Вира,
етнос српски Хелмом парадира,
и још даље од балканског Хума,
про карпата до Доњецких шума,
све су српски топоними свуда,
од Балтика до Синајског спруда,
то је браћо, све наслеђе наше,
ђе јунаци српски се рађаше,
што су били витешкога соја,
вазда спремни за рата и боја.
Бјеху они џиновскога раста,
а ратничка вјештина их баста,
чувари су били рајског тора,
који бјеше, ђе сад Црна Гора,
у залеђу Јадранскога мора,
и подножју Тројанских планина,
ту је била Троја од давнина,
окружена с дванаест бедема,
те истине дргачије нема.
Много тога објашњено није,
истина се вјековима крије,
и још што-шта рећи би вам има`,
што би моја опјевала рима,
ал` вам нећу више држат` слово,
за почетак доста је и ово.
Нека почне борба за истину,
да на свјетску изађемо бину,
истјерамо „зеца“ на чистину,
аргументе на чисту ледину,
у ту битку сад сложно кренимо,
и са знањем добро опремимо.
Не будимо више ником` слуге,
биће стазе и тешке и дуге,
ал` род српски на то је навик`о,
и на борбу одавно се свик`о,
па за сада од мене толико.
Знајте, да ће многи да се чуде,
аргументе наше ће да куде,
душмани ће и да нас осуде,
но кад зоре с истока заруде,
и Срби се у слози пробуде,
успјеха ће морати да буде.
Не дозволте, да вас више гуше,
изађите из таме и тмуше,
сад кад вјетар повољнији пуше,
шлам и коров нека се осуше,
дође доба да се лажи руше,
поздрав роде из дубине душе.
Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ
Нови Сад, на свете Тројице 2025 љета Господњег
