Na obali Jadranskog mora
sedela sam sa piscima tragedija
Sunce je dobijalo
boju krvavog žara
Iz kratkih rečenica
razlila se poema
Jedan je isticao
krizu vlasti u Srbiji
drugi posledice
nemorala na čovečnost
Treći usta i pruži ruku
prema drvetu u pravcu Bara.
Svi smo zaćutali
kada je počeo:
“Po legendi,
ona maslina je
simbol našeg Jadrana
Proteže se dokle i
grane njezine.
Po legendi, prva je nastala iz takmičenja
Atine i Posejdona,
oko zaštitništva starogrčkog naroda.
Pobedu je odnela mudra boginja
jer je iz slane vode,
koju je iz stene pokrenuo Posejdon,
učinila da izraste maslina,
kasnije preneta na Akropolj.
Verovalo se da sadrži sudbinu naroda.”
Pisac nikako nije prekidao govor
“Maslina je u hrišćanstvu simbol božje brige za ljude
spominje se u Bibliji više od hiljadu puta.
Mojsije je ratovanja oslobađao
muškarce koji su ih gajili.
Iza potopa,
golubica koja je u kljunu nosila maslinovu grančicu i
sletela na Nojevu barku,
najavila pomirenje Boga sa ljudima.”
Tu je iznenada zaćutao
Uperismo pogled u njega,
teklo mu je devičansko ulje iz očiju
Prišli smo i zagrlili ga
a on je sasvim oboleo šapnuo
“Budite golubovi.
Ponesite grančicu do Srbije
Tiraniju moramo prekinuti.
Jedno mi je dete preminulo,
a drugo se bori za živote generacije”
Golubice,
hajde od Bara do Beograda
nosi dva milenijuma star spas, nosi lekovitost
