Категорија: Milan Sofronić

Божић, Божић Бата
куца нам на врата,
прош`о села, градове,
донео је дарове,
испунио жеље,
радост и весеље,
да нам буде срећа
све већа и већа,
и да роди пшеница
да меље воденица,
да месимо погаче
за децу из Андраче,
и вредне косаче,
ораче, копаче,
да је село весело
кад сви дођу на прело.

Стваралачки простор Чисте Свести,
пун надахнућа, инспирације,
животне мотивације,
попут плаветног неба
непомично стоји,
истинити Сведок постојања,
путоказ за овај трен.
Облаци дођу, прођу,
Слобода се Небу диви,
таласи моћни нестану,
океан тишином живи.
Деси се да Небо бацимо
у тамницу лажних обећања,
Анђела Чувара згазимо
аждајом обмањујућих осећања.
А, Слобода стоји и куца
пред вратима нашег срца…
Све је тако једноставно.

Света Богородице,
славна Мајко Божја,
цео свет Те велича,
православна Србија.

Мајка Црква недељом
Твоју Љубав хвали,
Небеска Литургија
Теби благодари.

Слава Твоја вечно ће
да сија и блиста,
Црква Ти захваљује
што нам роди Христа.

Исус Христос, Спаситељ
природе и људи,
свет се Васкрсењем
из таме пробуди.

Ти си, Дјево Марија,
ка небу се винула,
кад си вољу Божју
слободно испунила.

Од анђела небеских
часнија и славнија,
од свих бића створених
најблагословенија.

Зато, Мајко Божја,
Света Богородице,
хвала што нам дарова
Светлост Свете Тројице.

 

О, Господе Исусе
Христе Сине Божји,
помилуј нас, Блажени,
на Светој Литургији.

Када душа наша
залута у тами,
не дозволи, Господе,
да будемо сами.

Својом благом руком
загрли нас јако,
милост Твоју неизмерну
жели срце свако.

Молимо Те, Спаситељу,
из срца и душе,
све демонске замке
нек се сада сруше.

Нека Твоја Љубав
у нама потече,
од близине Твоје
нема ништа прече.

Када срце наше
постане Твој дом,
велика се радост рађа
тад у бићу мом.

Моја душа весела
заблиста од среће,
од тога богатства
нема ништа веће.

Ти си наше Сунце
које вечно сија,
сваком живом бићу
Твоја Светлост прија.

И природа тражи
загрљаје Твоје,
творевини Божјој
они лепо стоје.

За душу и тело
нема већег блага,
него што је Твоја
божанствена снага.

О, Исусе, певају Ти
природа и људи,
Пут, Истина и Живот,
Ти нам, Христе, буди.

 

 

Опрости, заборави,
то кажемо гласно,
ми желимо мир и слогу,
нек је свима јасно.

Свађа увек ствара
немир, мрак и таму,
никад неће бити срећан
ко воли галаму.

Ко светлости нема
у срцу и души,
њега страх и мрзовоља
прогања и гуши.

Опроштај, без сумње,
у нама запише,
све што није добро,
у души се брише.

Зато свако од нас,
треба да се труди,
да љубав и опроштај
у себи пробуди.

Потрошачки менталитет
руши све пред собом,
све је људе на планети
учинио робом.
Нисам добро квалитетан,
ни ментално јак,
ако на мени не вришти
маркирани знак.
Царство ствари непотребних
дави ме и гуши,
а празнина сваког дана
све већа у души.
Неко жели да нам стави
безоблични чип,
и целу планету баци
у несвесни трип.
Ако себе не освестим
у овоме часу,
вратићу се, без пардона,
у безличну масу.

Доброта нечујно
кроз живот ходи,
рука Светлости
свуда је води,
Слобода Истине
нема цену,
живот је присутан
у овом трену,
јуче и сутра
нису реалност,
овај тренутак
жива је стварност,
мисли у глави
дођу и прођу,
облаке не бирај
за главног вођу.
Доброта јесте
животни дом,
она је небо
у срцу твом.

У оку Тишине
Стрпљивост живи,
сваком тренутку
она се диви,
шта је било
и шта ће бити,
то није важно,
у њу су уткане
светлости нити,
чврсто и снажно.

Прошлост, будућност,
и не постоје,
то се мисли
у глави роје,
не буди роб
пролазних сцена,
удахни живот
овога трена.