Дан: 8. август 2025.

“ЛЕТО КУЛТУРЕ 2025.” Рибарска Бања – ПоезијаСРБ & Бенд 2+2

Видео и аудио /Обрада Љубодраг Обрадовић/

У оквиру “Лета културе 2025.” у организацији Рибарске Бање на летњој сцени, одржан је 7. 8.2025. године поетско-музички програм Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем У Крушевцу. Комплетну иницијативу, припрему и реализацију маестрално је одрадио председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Милосав Ђукић Ђука. Учествовали су песници: Милосав Ђукић Ђука, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Љиљана Тамбурић; Нада Милосављевић Кети, Нада Гајић и Првослав Пендић Пенда. У музичком делу програма наступили су чланови бенда: 2+2: Ивица Јовановић Шљива, Дејан Стојановић и Иван Ђукић Ђука.
Настави са читањем ““ЛЕТО КУЛТУРЕ 2025.” Рибарска Бања – ПоезијаСРБ & Бенд 2+2″

ЗАСТАНИ – Љубодраг Обрадовић

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 788
ZASTANI – Ljubodrag Obradović Postavljeno – 19. October 2007. g. @ 11:11:26

ЗАСТАНИ

Застани,
у великим корацима,
крила израсла опусти
и гледај.
Успони и стрампутице,
пад, па звона.
Срећа по страни,
кључ у пробушеном џепу.

Не трчи. Застани.
Не стиже се увек,
куд се пође.
Не ради се увек,
што се жели.
Увек случајност постоји
и збрка мисли,
брдо могућности,
океан промашаја.

Настави са читањем “ЗАСТАНИ – Љубодраг Обрадовић”

ЖАБАЦ ЖИЛЕ – Милан Софронић

Жабац Жиле, витка стаса,
отмен поглед, прави даса,
свако јутро у шест сати
из дућана кад се врати,
код комшије Жиле сврати,
да проћаска разне теме,
са душе да скине бреме.

Одувек је Жиле Жабац
био сјајан падобранац,
скакао је са висине,
топио се од милине,
ишао је два-три пута
у прашуме и дивљине,
волео је једно место,
селио се тамо често.

Сада Жиле мирно живи,
сећањима он се диви,
живео је с пуно жара,
сад у дому песме ствара.

МАЈКА – КОЗИЋ САША

 

Годинама си ме погледом тражила ,чувала , пратила

Годинама си ме рукама хранила мазила , грлила .

Уснама си ме љубила успаванке , песме певала .

А некада грдила                                          сада, када те нема .

Нема више твоје љубави  доброте , нема тебе,

нема више Мајке.

 

МИРИС БЕСКРАЈА – Милан Софронић

На длану Смирености
Стрпљивост седи.
Посматра талас Пролазности,
види дубину Вечности,
слуша галаму Похлепе,
чује милозвучје Тишине.

У загрљају Љубави
Срце је бесконачно,
погледом милује
лепоту Радости.

На образима Захвалности
Ведрина сја,
у грудима Светлости
мирис Бескраја дише.
Мир на хоризонту поје.