Док сам жив , надам се и могу да ……Могу само да плачем и гледам како у времену нестају наше слике
Како нестаје све у пламену времена и живота . Полако нестајемо и ми . Прашина историје и прошлост покрива све наше жеље и надања .
Све сто нам је било лепо, најлепше . Остаће само у сећања и велика сета , који као браћа нешто чекају .
Нисмо приметили како нас време једе . Како полако нестајемо , још само негде и некако , остајемо у нечијем сећању.
Свега онога што нас воли . Мада се трудимо да некако оставимо траг .
Траг у времену . Докле год постоји време и живот, Интернет.
Моја песма оставиће мали траг у времену.
(Прочитано: 32 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.277.223 пута)
