Дан: 24. август 2025.

Истина у вину

Истина у вину   Верица Јовановић

У чаши  видим твоје очи,
црне као тамне ноћи.
Просућу вино за срећу,
инаше дане и нека туга
у празној чаши остане.
Док гледам у небо
и тамну ноћ,
осећам да једино вино
има ту моћ
Заробљена срца ,
да ослободи
путем љубави да их води.
У чаши вина осмех ти тражим
и своју самоћу,
мало да ублажим.
Ако ме чује звезда трајна,
Нека ти пренесе није тајна.
Да моја љубав бескрајна ,
тече ко река црвена,
врела да заувек споји
наша два тела.
Док сипам вино
тешим се  сама
још није време
да обрише трагове за нама.
Док питам звезде где сам
у свемиру
вино ми открива
велику истину,
волим  te душом ,
срцем свим,
,,Хоћу да с тобом остарим.”

Drži me za ruku – Lazar Krsmanović

Bio sam na putu bez povratka,
Korak me je dijelio od ponora,
Vidio sam sebe u smrtnom odoru,
Samo jedan trenutak pre nego što
sam oživeo u tvom pogledu.

Ne, ne odlazi, ne odlazi sada,
Ostani uz mene, drži me za ruku,
ja nemam drugu opciju.

Ponovo učim da hodam,
Navikavam se na svetlost, boju neba,
plavetnilo što me grli,
Ponovo mogu da osjetim,
Miris jutarnje kafe,
novi dan, svetlost u mraku.

Ne, ne ostani, ne idi sada,
Ostani uz mene, drži me za ruku,
ja nemam drugu opciju.

(C) Lazar Krsmanović

Slutnje

Slutnje-Verica Jovanović

Slutnje,kazne,preispitivanja,

Sumorne noći,drhtaji

Pred jutro i novi dan.

Sve sama paučina od obećanja.

Prošlost,sadašnjost,budućnost,

Pustinja,oaza,pustinja,

naizmenično  u krug,

Stepenice do vrha bez kraja

Ćutanja,praštanja,rastajanja

Sve je to dim i prašina u

očima,nož u grudima i ti negde

daleko,daleko u mojim snovima.

 

ДОК САМ ЖИВ – КОЗИЋ САША

Док сам жив , надам се и могу да ……Могу само да плачем и гледам како у времену нестају наше слике

Како нестаје све у пламену времена и живота . Полако нестајемо и ми . Прашина историје и прошлост покрива све наше жеље и надања .

Све сто нам је било лепо, најлепше . Остаће само у сећања и велика сета , који као браћа нешто чекају .

Нисмо приметили како нас време једе . Како полако нестајемо , још само негде и некако , остајемо у нечијем сећању.

Свега онога што нас воли . Мада се трудимо да некако оставимо траг .

Траг у времену . Докле год постоји време и живот, Интернет.

Моја песма оставиће мали траг у времену.

БОГОРОДИЦА – Милан Софронић

Света Богородице,
славна Мајко Божја,
цео свет Те велича,
православна Србија.

Мајка Црква недељом
Твоју Љубав хвали,
Небеска Литургија
Теби благодари.

Слава Твоја вечно ће
да сија и блиста,
Црква Ти захваљује
што нам роди Христа.

Исус Христос, Спаситељ
природе и људи,
свет се Васкрсењем
из таме пробуди.

Ти си, Дјево Марија,
ка небу се винула,
кад си вољу Божју
слободно испунила.

Од анђела небеских
часнија и славнија,
од свих бића створених
најблагословенија.

Зато, Мајко Божја,
Света Богородице,
хвала што нам дарова
Светлост Свете Тројице.

 

ИСУСОВА МОЛИТВА – Милан Софронић

О, Господе Исусе
Христе Сине Божји,
помилуј нас, Блажени,
на Светој Литургији.

Када душа наша
залута у тами,
не дозволи, Господе,
да будемо сами.

Својом благом руком
загрли нас јако,
милост Твоју неизмерну
жели срце свако.

Молимо Те, Спаситељу,
из срца и душе,
све демонске замке
нек се сада сруше.

Нека Твоја Љубав
у нама потече,
од близине Твоје
нема ништа прече.

Када срце наше
постане Твој дом,
велика се радост рађа
тад у бићу мом.

Моја душа весела
заблиста од среће,
од тога богатства
нема ништа веће.

Ти си наше Сунце
које вечно сија,
сваком живом бићу
Твоја Светлост прија.

И природа тражи
загрљаје Твоје,
творевини Божјој
они лепо стоје.

За душу и тело
нема већег блага,
него што је Твоја
божанствена снага.

О, Исусе, певају Ти
природа и људи,
Пут, Истина и Живот,
Ти нам, Христе, буди.