Дан: 26. август 2025.

Samo me Pustite            Verica Jovanović

Pustite me  da idem  

Понестаје ми дах,

понестаје ми снага,

бол је превише јак.

 

Пустите ме да идем

с капутом на рамену

као клин у камену —

тешко је пробити ову маглу.

 

Не, немојте —

само ме пустите, не отежавајте,

бол је превише јак,

понестаје ми дах,

нећу се борити с вама.

 

Дубока је моја јама.

Упишите се у књигу жалости,

нећете ми ваљда певати Оду радости.

 

Голи сам камен —

удрите по мени клинове,

нећу осетити ништа

док ране преко рана бушите.

Јауке бола нећете чути.

 

За јаук, за трзај, за грч

треба бити јак као стена —

а у мени живота и смисла више нема.

 

Пустите мој прах,

нека га носи олуја,

нека га винe у свемир —

тамо ће престати

окаменjeni немир.

Dok čekam …

Nemam izbora puno,

Dok čekam

mačevi bljesnu u tami

Dok čekam

Strele lete ka meni

Dok čekam …

Sablasne utvare viču

Dok čekam..

Šarene zmije mi sikću

Dok čekam ..

Razdvjam dobro od lošeg,

Dok čekam..

Najteže je biti u

ovom ludilu čovek.

Сваког дана у исто време,

улицом прође једна бака.

Гура колица, претура контејнере,

скупља стакло ,тегле и флаше.

Ако нађе стари хлеб,

одлаже га у џак ,

за свиње. Има их две.

Пре пар месеци није долазила.

Уплашио сам се

Знам је

А онда, једног дана,

поносно рече:

„Удала сам ћерку.

Даће Бог, за пар година,

добићу унуче.“

Уз песму „Бело дуде“

напусти улицу.

Врућина пара небо.

Лагано зујање клима

са прозора разби тишину.

Топло је.

_________________________