Седим на тераси , у хладу, док погледом милујем стварност .
Мислима пребирем сећања , Испијам кафу , ко зна коју по реду .
Њен мирис ме враћа у прошлост , Када је све било једноставно , нормално . Исто.
Проблеми су се решавали мирно . Жену и девојку пријатељу ниси дирао . Ферка је била стварност
Витештво , нормално . Данас, све је другачије . Нико ником не да за право.
Битно је само имати паре . Уживати… без граница .