Дан: 6. август 2025.

POSLEDNJA PESMA – Pesma nedelje oktobar 2007 – Ratko Petrović

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 3615
POSLEDNJA PESMA – Pesma nedelje oktobar 2007 – Ratko Petrović 2007-10-17 12:51:42

POSLEDNJA PESMA

PESMA MESECA OKTOBAR 2007

Usidrene u nemu tačku,
biće oči tvoje lepe,
kada shvatiš da sam otišao,
u prah i pepeo.

Bio sam modar od života uvek…
Uvek se našao neko da mi postavi nogu,
neko, da mi puca u leđa,
neko, da me gurne sa ivice…
Srećom! Pao sam na tvoj dlan.

Uvek se našao neko,
ko je uporno tvrdio, da je bolji od mene!
A, ja jadan, nisam ni mislio
da nečemu vredim.
Niti, da sam za išta dobar.

Rođen da umrem.

Nisu progovorili ni reč sa mnom,
a neki su me već mnogo mrzeli.
Ali, ti isti su verovatno,
najviše mrzeli sami sebe?

Znaj, da sam uvek bio dete… Настави са читањем “POSLEDNJA PESMA – Pesma nedelje oktobar 2007 – Ratko Petrović”

ЈЕДНА ПЕСМА ЗА ПЛАКАЊЕ

ЈЕДНА ПЕСМА ЗА ПЛАКАЊЕ

Ко уклони руменило са лица ти веселога,
ко посади тамне боре, мрачне сенке под очима,
куд нестаде она жена са рељефа лика твога,
са прoлeћем у осмеху и виделом у ноћима?

Ко угаси гротло срца и посече дрво страсти
и одузе мирис цвету и покида свицу крила,
уби песму у славују и обори гнездо ласти?
Шта се збило с тобом, мила, да не будеш што си била?

Ко то краде сунцу боје, да нам зора не заруди,
над кoлeвком, крај огњишта, да се јутро не позлати,
ко успава младог лава, да се никад не пробуди,
и отера белу роду, да се дому не поврати?

Ко оглоби деци млеко и мртвацу вечну кућу
и поткопа из потаје стабло нашег родослова,
ко обриса спектре боја и сутону и сванућу
и пред своје ноге просу колачиће наших снова?

Тражио сам право тамо где је увек било криво,
па ожиљке носим као пријатељско миловање,
у мртвом сам телу био заробљено срце живо
у којем сам оживео једну песму за плакање.

© Славољуб Љуба Јовановић

 

S O N E T XIV

Ćutke te volim,al’ glasno te slutim
od reči i rima sad ti venac vijem
dok opijen čežnjom pred tobom zaćutim
a ljubav ko zvezdu u očima krijem

U tišini duše što u meni drema
dok mi nežno lutaš u snu i na javi
ti si moja pesma bez početka,nema
što u svakom stihu o ljubavi slavi

I sve reči,pesme,što si meni dala
bez tebe ja nikad srećan bio ne bi
pred Bogom ću reći veliko ti hvala

sve sam svoje pesme darivao tebi.
I deset života sa tobom je malo
lažem kada kažem da mi nije stalo.

autor
Jovica N. Đorđević
06.08.2025g.

ПИЛЕНЦЕ МИЛЕНЦЕ – Милан Софронић

Кока Цока родила
Пиленце Миленце,
па му тепа поваздан:
“Моје Срцуленце.”

Родбина се сјатила
са свих страна света,
муштулук је добила
комшиница Цвета.

Нису хтели губити
ни једнога часа,
певали су целу ноћ,
осташе без гласа.

И кум Гусан дошао
да види бебића,
тепао је кумићу:
“Мој Миленце Мића.”

Задовољно брке трља
Добривоје певац,
свима редом говори:
“Какав диван бебац.”

Млађано мезимче,
наш Миленце Миле,
постао је у селу
омиљено пиле.

ГЛАДНЕ ЕМОЦИЈЕ – Милан Софронић

Кад емоције љубав не храни,
оне се обрате другој страни,
да би биле довољно сите,
тамане слане и слатке пите,
преједају се до миле воље,
мисле да ће им бити боље,
што чешће једу, више су гладне,
постају саме себи јадне,
а онда схвате сасвим јасно,
и себи кажу часно и гласно:
“Љубав је моја истинска стварност,
божанствена, сушта реалност.”

У ВЕЧНОСТИ МАГЛЕ -КОЗИЋ САША

 

Речи су празне , ако нема идеје . Идеје које нас покрећу живе у нама , у главама, у венама , правећи привид праведности што умире на уснама , срећна да макар постоји у речима утехе , дубоко уроњеним у душе које ропћу као праведни творци новог света мртве природе коју свесно подржавамо , иако говори све супротно , о нама самима.

Устајем из прошлости заборава , прекривен сновима из далеке будућности . Полако прелазим из таме у вечностн, изазивајући потресе универзума , весника потопа цивилизација ,тамо где вечностима суров крај , где звезде плачу смејући се музици уличних свирача магле.