ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ОБОЛЕЛИМА ОД МС
Толико тога још имам да кажем толико тога још да урадим . Мој глас нестао је , не чује се, нема га.
Стојим на ветрометини и ово мало косе што остаде на глави он разноси.
Пола сам човека , палац десне руке ми још увек ради . Могу да пишем , и писаћу!
Тада знам да сам још увек жив .
Да још увек могу да осетим мирис добре хране , да могу да погледам добру жену да „ошацyјем“ њене облине , да се као мушко у неком исправном делу мозга обрадујем
Да хладно пиво гледам гутам , осећам . Да јутро дочекам будан весео , озаран, са мирисом печених прженица у носу .
Да будем , колико , толико, радостан . Жив сам још увек…
И ВЕСЕО