Preporod – Verica Jovanović
Noćas je kiša okupala prirodu i životinjsko društvo —
livadu, šumu, trn i stari plot.
Umiveno i čisto nebo se opružilo zagrljajem nežnim,
prirodu zadužilo, a životinjsko carstvo ljubav zaslužilo.
Čuje se trenutno bumbarov let,
izgledom ga mami crveni cvet.
Slivaju se nežno blistave kapi,
dok se žedna zemlja vodom napi.
Mravi pod lišćem čekaju naredbu svog komandira.
Čuje se zeba na grani — gudalom svira.
Puž se okupao i negde žuri,
na jedan rog oprezno žmuri.
Tu, iza žbunja, lija se šunja,
pokiso joj rep, dok se miš u bari ogleda
i u sebi misli kako je lep.
Ispred zeke ukazala se njegova staza.
Ne boji se lovca ni vrednog seljaka —
danas će list kupusa domaćinu da manjka.
Sa grane veverica zbunjeno gleda:
lešnika i žira voda joj odnela.
Žabe su sretne, pevaju glasno —
svima u svetu sada je jasno.
Šuma se okupala, livada se ucvetala.
Sve je oživelo i sve se ubrzalo.
Sreća je i mene obuzela,
sve se okitilo radosnim životom.
Rekli bi vrapci na grani:
„Anđeoskom lepotom.”
Svuda u vazduhu osecća se miris
preporoda ,livada i šuma viču:
,,živela sloboda”!