Дан: 18. децембар 2024.

ЗВУК ВИОЛИНЕ – Љубодраг Обрадовић

ЗВУК ВИОЛИНЕ

Звук виолине из новог апарата
и мириси поветарца, буде сету.
Звече шерпе на старом путу,
птице застају у лету,
лудост лебди на уснама,
кључ у туђем џепу.

Разигра се носталгија,
филм се рaзвије.
На белим кобилама,
долазе смеле клинке.
Осмехе  и слатке
речи доносе.

Волео сам увек супротности:
шетње по киши, мраз,
бекство са капија…
Сад вино прија,
ко смешна  и сурова
стварност.

Поток је нов, корак лак,
а дечак смео.
Звечи тишина.
Твоје усне другог љубе,
моје срце на другу мисли…
Ноћ је, певају славуји.

Настави са читањем “ЗВУК ВИОЛИНЕ – Љубодраг Обрадовић”

SVETI NIKOLA-Miroslav Krnjeta

Iz Grčke Patare na staze
Gospodnje si krenuo,
krst prigrlio Gospodu se poklonio
tražio put do nebeske oaze.
Ostavio bogatstva zemaljskih riznica
slasti,uživanja prolaznosti
duša je gledala ka večnosti
tamo gde stanuju sveta Trojica.
Sveto pismo danju čitao
noću se molio Gospodu klanjao,
sa anđelima plovio oblacima
nošen Božanskim vetrovima.

Vatra je gutala decu Hristovu
paganski mač glave sekao,
okovaše te u tamnicu Dioklecijanovu
ljubio si Hrista mirno smrt čekao.
Iz tame vaskrsnuo zlo pobedio
bolesne lečio i čuda činio,
vatrom vere palio adski lanac
svetlom vođen Nikola čudotvorac.
Zaštitnik čoveka,svetionik moreplovaca,
čuvar duša,nada svakog srca.

Mirno si zakoračio u rajske visine
gde ljubav Božija grli sinove verne,
u bronzane horizonte
na anđeoske lađe za Gospodnje
sluge svete.
Palimo kandila milostivo molimo
sveti Nikola,
sačuvaj nas,budi uz nas,
osvetli puteve kojima idemo.

ОЧИ – Душан Комазец

Дохујала с ветром леденим и снежним,
са осмехом благим као у богиње.
На трен ме је само окрзнула нежним
погледом, што мами као грана иње.

Немире лепотом тишини украде,
појутарју пламен тек пренутих зора.
Запркоси дану што јој росу даде
у очима, плављим од сињега мора.

Ненадно су очи саткане од снова
неким тихим сјајем нежно заискриле,
а у њима шапат и чежња ветрова.
Немир васељене у себе су свиле!

У њима блистају све нестале наде,
туга, коју нико сагледао није.
Никог нема да их бар на трен украде!
Још је поветарац прошлих дана мије.

Трептале су снено до поноћи сјајне
две звездице што на таму нису свикле.
Напустише занос те ноћи бескрајне,
да би с појутарјем најлепше узникле!

Кроз прозоре њене неприметно крочи
бледи световидац васкрсао цео!
Сребрнастим сјајем милује јој очи,
па украде из њих онај тужни вео.

Спокојем, где тихне чак и рика звери,
уморна од чежње предаје се снима,
док разбуђен месец што тихо трепери,
лице јој целива нежним пољупцима!

P R I P R A T A

U porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg
prilazim priprati da upalim sveću
da me pomiluje ko raba poslednjeg
da Svevišnji daruje i meni sreću

Iz priprate krećem pun vere i nade
dok reči molitve iz duše mi lete
pogled mi odluta, na anđela pade
što pojavom obasja ikone svete

Prilazi polako ta devojka mila
ko blagost se spusti da upali sveću
sa očima lepšim od cvetnog Kurila
o Bože, da li mi to donosiš sreću

Ka priprati promica bujica ljudi
u pokajanju svoje ruke da sklope
da grešnima Svevišnji nadu probudi
da grehove svoje pred Bogom istope

Predivnog anđela izgubih iz vida
uzalud se propinjem na prste snažno
zbog tuge u duši sve u meni rida
o Bože zar je sve ovo bilo lažno

I sada na raskršću Srpskih vladara
kad krenem na molitvu za vreme posta
kod proprate krvari rana mi stara
što sećanje na tebe jedino osta.

autor
Jovica N. Đorđević
18.122024g.