Što mi grešna duša pred tugom posrne
pa besciljno svetom nemoćna tumara
da l’ uzalud čekam da srce utrne
da ne osećam bol kad život šamara
Ni cigani stari pesmom me ne zovu
pa praporci sreće tužno za me ćute
u samoći tražim granu maslinovu
dok mi tuga lomi ruke uzdignute
Zar ne vidiš Bože koleno mi kleca
pritisnuto plaštom mrske tuge crne
od prokletog bola sve u meni jeca
pod teretom teškim duša mi posrne
O Stribože Bože unuke zamoli
oprosti mi grehe, slabosti i mane
pa zbog grešnih duša vetrove umoli
da nad zemljom opet jarko sunce grane.
autor
Jovica N. Đorđević
28.12.2024g.
(Прочитано: 129 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.998 пута)
