Нема те, а тако сам те жељна, нема те у додиру ветра што ноћ доноси, ни у звуку лишћа које шапуће твоје име. Нема те у години која остаје иза нас, нити у новој што несигурно долази.
Нема твог присуства у јутру што буди, ни у тишини што срце ми стеже. Нема те у погледу што тражи траг, ни у мирису прошлих дана што носе твоје сенке.
А тако бих желела, да си ту, у мом свету без боја, да твоје руке врате топлину зиме, да твој осмех испуни тишину ноћи.
Нема те, али у мени живиш, у сваком уздаху, у свакој сузи. И док те тражим у корацима живота, знам да си негде… увек део мене, у времену што нас спаја.
Anita Kovačić Popović rođena je 1987. godine u Novom Sadu. Doktorirala je na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu. Radi kao profesor strukovnih studija u Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija „Medika“. Usavršavanje je nastavila i u smeru Neuro-Linguistic Programming – IANLP, na Institutu Slavica Squire, gde je stekla zvanje NLP Trener i Profesionalni kouč.
Autor je i koautor naučnih radova. Njenu strast i slobodno vreme koristi za književno stvaralaštvo, kroz objavljivanje romana i kratkih književnih dela. Ponosna je na njena dva romana „Skrivena soba izobilja“ i „Senka jedne ljubavi“.
Види све чланке од Anita Kovačić - Popović
