Дан: 9. децембар 2024.

Činih dobro sebi i drugima,
da mi bude dobro u životu;
sad se pitam po čim aršinima,
kad doživeh suđenu golgotu.

Šta je čovek i zašto se rađa,
smrt na njega pre rođenja čeka;
bezbroj muka ko da se porađa,
tako mu je još od pamtiveka.

Crkava veli da bog me stvorio,
u mukama raznim da me kuša;
s iskušenjem ko se izborio,
večna mu je postanula duša.

Nema mesta gde su večne duše,
gde je sabor dobročinitelja;
dela moja ne mogu da sruše,
razne priče veroučitelja.

Biće da smo eksperiment samo,
neznanih nam svemirskijeh sila;
da praoca, pramajku, nemamo,
neka druga rasa to je bila.

K`o bilje smo stvoreni veštački,
k`o što čovek nove rase stvara;
zato čovek sve radi ludački,
da uništi za to ima dara.

Stvorile nas neznane su sile,
od čoveku nepoznatih rasa;
neko je crn, još živi divljački,
znam čoveku nikad nema spasa.

Bogovi beli, bogovi crni,
u ime njihovo vodi se rat;
nestaće sunca, sve da pocrni,
jer čovek čoveku nikada brat.

Šta sam i ko sam pitala mladost,
mnoge sam knjige o tom napis`o;
pitanja ista kad stiže starost,
bolje da nikad nisam ni dis`o.

Šta ti je svrha živote kleti,
nikada niko spoznao nije;
da li je lepše ptici što leti,
il onom što umne misli lije?